Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

237

слогова, речи и реченица као целине, изгубиће најпоузданије знање граматике и најопширније владање Фразеологијом потпуно своје дејство, док, обрнуто, потпун изговор помаже прећи шта више и преко граматичких слабости. Па опет, та можда не сасвим поуздапа корист од доброг изговора могла би бити једва довољан разлог, да се оправдају први и други постављени захтев о циљу, кад му се не би придружили и други, јачи разлози. И одиста, тај основни захтев од тачног изговора, има и другпх потпора. Тачан изговор, т. ј. национални сит дгапо заНв, како се непрестано морамо задовољити! — може се задобити поласком од гласа и систематским школовањем у пронзвођењу појединих гласова сваког за себе и свих у вези један с другим. А кад се пак на тај начин постигне, онда он доноси поред користи за способпост говорити, којој ваља тежити и поред добити „великог естетичког дејства, које је везано с потпуним владањем туђим језиком",. још и дубок поглед у Формалну језиковну зграду и усто похвалну дисциплину чула, као и, 1аз1 по^ 1еаа(;, воље. Изговор није, као што каже сасвим тачно Олерт, нешто од језика одвојено, нешто, што само постоји за себе, него је он с неке стране сам језик, који се, кад се тачно зна и кад се влада изговором, већ неким делом учи и задобија. Наравно, овде ми је немогуће дубље улазити у доказивање, које би могло иснунити читаву засебну расправу, него упућујем на овде на крају наведену књижевност. Навешћу још само ово што иде. Најкрупнији гласовни закони, т. ј. закон о нагласку (Ве1опип§8§езе1;2), закон о иснадању гласова (Уегз1итшип§8дсзе1;/) и закон о једначењу гласова. (ГаииегггпШиидздезе^) већ су у стању дати оно објашњење о великом броју граматичких особина, које не само показује, како су оне постале и како с разлогом постоје, него тиме потпомажу и зајемчавају и да се оне боље науче и запамте.* Нарочито ово вреди за науку о облицима код глагола, особито оних т. з. неправилних, који ће, разуме се, увек задржати своје тешкоће за школу, али који морају изгубити своје страхоте за наставника и ученика, кад се оснивају на науци о гласовима. Даље подсећам на род у придева, на положај везаних заменица и на ред речи уопште. Све то постаје јасно само из наведених гласовних и акцентних закона. Отуд је значајан задатак Француске наставе у изговору, да се уклањају или бар стављају изван утицаја за Француски изговор ФранцускоМ изговору противне немачке гласовне навике, н. п. само једну

* Сва трн ова закона налазе се изложена у Каг! Кићп, Ргг. 8сћи18гатш. 4. АиД. Вје1&1(1 ии<Ј ^еГрг!^, Уе1ћај*еи ип(1 К1азЈп§, 1899. (мала 8а 202 с., в. с. 8. и 9.). На с. 185. и д. имају велик списак граматичких термипа Фраидуски и немачки. Интересне су п његове читанке: Ргг. Безећисћ. ТЈп^егаШ^е. 7. АиД. 1ћМ. 1899, где имају неколико француских песама за певање у разреду (нотно) и где се јасно огдеда начело, да се ученик уведе у Фр. културу.