Просветни гласник

238

ПРОСВЕТНИ ГЛАСННК

да поменем, растављање вокала у појединим речима, као и у говорним тактовима предисањем. Такво савесно школовање у Француској науди о гласовима пак има још поред користи од врло драгоценог погледа у суштину језика и других вредности по образовање. Тамо даље код наставне методе говорићу о томе, како се може задобити добар изговор. Овде пак могу већ подсетити на то, да се ученици имају неминовно упућивати на фино слушање језиковних гласова и на оштро посматрање оног, који изговара гласове, речи и реченице при учењу науке о изговору и при вежбању у њему. Строга и озбиљна навика на ово, пак, мора иматн као последицу благодетну дисциплину чула с обзиром на њихове Функције и њихову употребу. Али циљ се може постићи само тако, претпостављајући ваљаност наставпика у сваком погледу, као и здраве органе за говорење у ученика, ако се ученик примора, савладавши тешкоће, коЈе се уопште појављују, да што боље нодражава оно, што чује, види и разуме. И ово морално напрезање обично је много веће и отуд драгоценије, но што се можда мисли. Јер се овде свакако ствар не тиче само тога, да се одоли ириродној У15 шегИае и час мањим, час већим личним тешкоћама, него је ствар и у томе код већине ученика, што се уклања плашљивост и нека, наравно врло луда, али зато не мање од утицаја, стидљивост, да потпуно Фонетички правилно подражавају пред друговима необичне, туђинске, покашто можда и смешне за њих гласове. Ко је ијоле сдужио у школи, свакако је дошао до искуства, дч је баш последња околност рђава и непријатна сметња, коју човек нокашто не може просто отклонити не само у настави кога туђег, него и матерњег језика.* Отуд мислим да могу с правом тврдити, да брижљиво и успешно школовање у Француском изговору не скрива у себи никакав незначајан моменат стичког школовања за нашу младеж, него да имамо пуно разлбга користити се њиме. Тако излази из разних иосматрања о неизбежности захтева о циљу из тачке 1. и 2. о Француском изговору и о способности тачно и брзо схватати Француски кад се говори, да за нешто чисто спољашње, као што је усиено и писмено владање језиком, говоре с неминовношћу разлози интелектуалне, естетичке и етичке природе. Захтеве о циљу иод 3, 4, 5 и 6 већ сам доста претресао у општим наноменама тако, да ми скоро не треба што даље говоритп о

* Предавајући српски у југоисточним крајевим! Србије, где, као што је иознато, не раздикују о и о, е и е и т. д., ученицима је редовно било смешно н. и. 6 у бога иди о у ббг тако, да смо увек енергично моради пресећи сваки ученички оддазак од иредмета. Уверили смо се, да је за ово потребно одмах и одлучно, без икаквих објашњења и без много речи спречити свако њихово неозбиљно гледање па то. По себи се разуме, да наставиик не сме показати ни недопадање према докалним Фонетичким и граматичким особинама уопште, а још мање све то гдедати као нешто несрпско, једном речи, ваља бити пажљив, да се учепицима не увре.;и локално-пацлонално осећање.