Просветни гласник

ВАЗГКА И ИАСТАВА

239

љима. Само још једна тачка свакако потребује мало више претресања, а то је она о избору лнктире. Али пошто ћу имати изнети још један одељак о наставним средствима, то ћу говорити о избору лектире тамо, где јој је природно место. Напротив држим да ће добро бити, да одмах овде уплетем понегато опште о тачки 7. из захтева о циљу, који се тиче граматике. Захтев гласи: ученик ваља да има поуздано знање из Француске граматике, уколико — али само уколико — она може стварно допринети постизању горе одређеног циља односно уколико је неизбежно иотребна. Граматика се овде јавља као сасвим други Фактор у јозиковној настави, него што смо се некад уопште навикли гледати. Ова промена у положају код граматике, разуме се, да није више ништа ново. Пре дваестак година била је граматика главна нападна тачка у борби за реФорму језиковне наставе. Избити је нз њезнног иоложаја, одакле влада свим око себе, било је про свега и свачега потребно, кад је човек хтео учинити озбиљне огледе, који обећавају уснех с новом методом. Ипак то не значи да је ово већ свуд продрло. Предрасуда о граматици и о њезином спасоносном утицају на омладински дух тако је силна-пресилна, да се и научним доказима с тешком муком може оборити. Као благотворно дело у томе правцу може се поздравити, што сами нови пруеки наставни планови, бар до неког стопена, чине фронт против некад уобичајеног граматичког поступка и што, бар у школама с латинским језиком, употребљавају најеФектнију меру — забрану. На тај начин мора се очекивати, да се чине искуства, која ће са своје стране морати донринетн томе, да се нове мисли даље разиесу. Ствар инак непрестано стоји тако, да још никако ннје излшнно нарочито разјаснити, који се задатак једино очекује од граматике, а које задатке она не може решити и зато их не треба ни очекивати од ње. Учење језиковних Форама поклапа се у старој, т. з. синтетичкој методи с учењем граматике неког језика. Унеколико то се десило због погрешног мишљења, да је граматика исто што и језик и да се учењем граматике може научити и језик. Унеколико и углавном пак тим погрешним путем ишло се из другог разлога, из разлога, који, кад би нешто био оправдан, не би, истина, био без значења, али који нанослетку и кад би био оправдан, опет, како ми се чини, не би смео бити пресудан за језиковну наставу. Тај је разлог био мишљење, да граматичка настава доноси особито велику добит у Формалном образовању, таквом образовању, које исто толпко значи, колико и опширно, згодно за животне прилике логично школовање и ва,спнтање у научном мишљењу и у научном раду. Спочетка приписивала се та тако одиста чудна-пречудна моћ код граматике само класичним језицима, нарочито латинском. Доцније су