Просветни гласник

240

аРосвЕТни гласник

наставници нових језика — сад је Француски био оно, што латински раније — прииисивали исти такав преспасоносан утидај граматичкој настави тога језика, наследивши без околишења од својих отаца, старих Филолога мишљеае, у које су сви, истина, веровали, покашто пак и покушавали најсвочаније и пајзвучнијим речима да му нађу разлог, али га никад нису ни исиитали ни сазнали у суштини.* Тачно је у тој ствари нресвега то, да, ако латински збиља има такву моћ за Формално образовање, онда се она никако не може одрећи и ниједном новом језику. Јср, упородна наука о језику толико је утврдила, да не може бити ни речи о некој већој сили античких језика према ноиим с обзиром на начела о образовању Форама, будући им свима „стоји као основа једна иста унутрашња језиковна Форма". Исто тако но»и језици нису никако резултат стално смањиване језиковие Формалне снаге. Њихове т. з. неорганске Форме тачно су исто тако органске Форме, као и т. з. органске Форме старих језика, то значи производи несвесне стваралачке народне душе. Али је нешто сасвим друго, да ли одиста сгари језици, и према томе и нови, имају у себи ту снагу, која Формално образује, како се тврди. Ово се мора из пуно разлога порећи, бар у обиму и с утицајем, како то представници Формалног образовања обично износе. Што се признаје ова сасвим особита, може се рећи шта више и магиска сила, долази просто отуд, што се мислило, да су језиковне Форме као такве логички облици, чије изучавање уз нрипомоћ анстрактно-граматичких шема, у које су силом угуране, садрже снагу,. која логички образује и ирема томе мора имати такав утицај на свакога, који их учи на граматички начин. Али, наука о језику дошла је до сазнања, да јејезик „потекао из чисто психолошких израза човеч .Јег душевног живота, а логичкој моћи толико мало има захвалити, да се он има управо појмити као нешто, што је постало у одсуству сваког логичког мишљења". Одатле излази с неизбежношћу, да је до ижице погрешно мишљење о логичкој сили језиковних Форама, које образују дух, јер се потире горњим резултатом језиковно-научног испитивања. Нешто је друго с добити у логичком образовању при језиковној студији, кад се ради историски, кад се, дакле, иде на то, да се сазна и покаже развитак језика, постанак Форама. Али тако се што не ради у школској настави и не може радити, будући се настава ограничава на нриказивање овог или оног језика на неком одређеном ступњу развитка тако, да није ни мислити на какво објашњавање језиковних Форама из еамих својих унутрашњих разлога, а унапређење научног, т. ј. логичког мишљења, сазнање „зашто" и „зато," * Впдети н. ц. у Шмитовој дедагошкој енциклопедији чланак о француској настави, где се тежи доказатп, како учење Француске граматике доноси исто толико»користи* (за Формално образовање), колико и латински.