Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

24?

кодико то иоже бити. То значи, дакле, да излази оно Формуловање, како је напред наведено код захтева о циљу. III. Наставна средства. 1. Опште. Да се достигну циљеви француске наставе, потребна су наставна средства. Она су или безусловно потребна или само случајна, по прилици. У прве иду сва она, без којих настава уопште не може ни почети. Ту рачунам 1. читанку, 2. Француске школске писце, 3. граматику. Друга врста наставних сродстава обухвата сва она, која, истина,. иду на руку настави и унапређују ,]е, чија употреба, дакле, није никако безначајна, али која ипак нису безусловно потребна тако, да дође у питаље успех целокупне наставе. Њихов се број не може ласно одредити, будући зависи од случаја и прилике. Као врло знатна, која се понајчешће јављају и употребљавају, помињем 1. гласовну таблу, 2. аналитички Француски, 3. очигледност (ученикова околина и слике). 2. Читанка. Номињем ирво читанку не зато, што је она апсолутно најзнатније наставно средство целокупне Француске наставе. Али релативно она јесте то. Јер читанка је и треба да буде основа учењу и знању једног језика. Знање пак језика неизбежна је претпоставка за решење горе ближе нацртаних идејалних и практичких наставних задатака. Основни захтев целокупне реФорме, постојале или не постојале какве му драго разлике између по.јединих њезиних нредставника, остао је неднрнут: ,Дектира ваља да стоји у средини целе наставс". Шта то значи? Ништа друго, до да ,]е лектира толико главна ствар, да се свака поука и свако знање треба пружати лектиром, да се све има стећи из лектире. Само се по себи разуме, наравно, да се одмах без околишења и иекључиво под лектиром може мислити на лектиру целих писаца. За стуиањ, на коме уопште почиње Француска настава, дакле, измеђ 4. и 6. године учења, просто је потпуно искључено одмах узети за основу тој настави овог или оног писца. С друге стране било би не мало критично, кад би се на ступњевима, где почиње лектира писаца и где се тиме' чинн гаирока основа настави, то толико проширило, да се та лектира употребљава и на то, да се све језиковно и граматичко узима из ње и систематски разрађује. То би било исто што и побалхорновати нисца односно садржину његовог дела, што ни Један школски човек, који мисли, неће ни одобрити ни чинити. Сем тога убрзо би се показало, да један писац, који се наравно бира на првом месту због своје стварне садржине, никако није увек довољан, да се језиковно и граматичко задобије