Просветни гласник

242

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

реченице као Смрт је зелена или Гдавобоља је кисела граматички су исто тако правилне, као што су догички бесмислене. Из довде реченог излази. да ја и не мислим веровати, да се може граматиком, заједно с њезиним прирепком превођењем, задобити знање о појмовима, или да, као што вели један новији бранилац наставе старих језика — Планк — упоредно посматрање води томе, „да се садржај представе, који је основа једној речи из матерњег језика, огатрије схвата и да се нрема садржини једне речи из туђег језика уносе у свест знаци, по којима се разликују и поклапају, и да тиме долази бистрење, богаћење и ред наших иојмова". Томе се може насупрот изнети, да се код превођења, као штојемалочас речено, ствар тиче репродукције Форама и речи чисто радњом памћења. Знање форама још никако не значи и знање садржине. Оно се мора нарочито стећи п то може бити само историским појимањем развитка појма. Такав пак посао стоји изван задатака наше школе. То се исто може рећи и за тврђење, како метода граматизовања код језиковне наставе доприноси образовању естетичких и етичких представа. И овде одмах, чим само уђемо у суштину ствари, долазимо до уверења, да је и ту, ако се хоће успех да постигне, потребно историско посматрање језиковних облика. Само тиме се могу иронаћи односи језиковних облика према етичким појмовима и тиме ући и у дубљину етичких осећања овог или оног народа. Само се историским посматрањем може — претпостављајући естетичко осећање као свесну радњу — схватити однос између материје и Форме, како се то изражава према начелима за образовање неког језика и тако постати за стварање естетичких представа од користи. Према овом посматрању вредности граматичког учења неког језика — наравно и Француског — излази да се углавном мора порећи ^едика добит, коју одатле очекују. Свакако се мора признати, ,да се од таквог начина код учења језика може очекивати изоштравање пажње на облике, појачање иамћења и уопште нека духовна умешност, као и то да он тражи понеки духовни рад, који је ираг логичког,-т. ј. научног мишљења. Али се мора порећи, да такав начин учења неког језика чини такво школовање духа, које ствара човека умешним, да се може наћи на свима пољима у животу и код захтева о мишљењу у свима наукама. А кад тако отпада тај сасвим особити и једини успех граматичке наставе, онда се не може одобрити нн њезин особити и једини положај, који је некад заузимала у настави туђих језика. Њојзи принада други задатак. Некад је стајала у средишту целе језиковне наставе, а данас се мора помаћи више ка периФерији. Некад је била скоро циљ за себе, а данас ваља да буде •средство да се циљ постигне и треба је само тодико уопште узети,