Просветни гласник

НАУКА Н НАСТАВА

245

■садрже ионеку сљчбу страну и имају иепотнуиости, које со, наравио, жогу ласно објаснити због тога, што је та књижевност још сувише млада, ради чега се понеко и устеже да их употреби. 3. Школски писци: вредност франдуске књижевности за омдадинску наставу; периоде, које се узимају у обзир; појезија и проза; стручно-научна и техничка дела; мушке и женске школе; лектира и кондентрација; матерљи језик у француској настави. По себи се разуме, да под Француским шкојскпм нисцима разумемо само оне, чија су деда згодна за читање по нашим вигаим школама. Питање, који су то, захтева мало опширнији одговор: оно •стоји у најчвршћој вези с оним о вредности разних дела Француске књижевностн уопште. Ово је питање често постављано и на њега су разно одговоршш. Одговори не показују увек потпуну објективност и доказивади су покашто, да се не оснивају на довољном знању ствари. Шта више, они су бшш такви да се чинн.10, као да су их диктовали национадна антипатија, да не кажем шовинизам и слепо веровање у ауторитет. Тако је једаи просто порицао Француској књижевности, да је у стању задахнути нашу мдадеж каквим стварним ■образоваљем од вредности, нарочито великим етичким иодстицајима и идејама. С друге стране, наравно, није изостао покушај, да се не без вештине докаже, како у том правцу Француска књижевност није изостала ни исиред које друге. Мора се, мислим, одмах спочетка и без окодишења признати, да француска књижевност садржи не мади број производа, ко.ји нпак носе, макако да су од вредности и интереса у етичко-историском ■смислу, на челу нечат фриводности у таквој мери, да се безусловно не могу дати омдадини у руке, а да морад не дође најозбиљније у опасност. Даље се мора признати, да поред таквих деда, која су просто неморална у ужем смпсду, и код остадих књижевних пропзвода имају таквих састава, који су цедокупним духом, описом и предметом у себи потпуно опасни као омдадинска лектира, шта више њих ваља просто одбацити. Овамо нажалост иду доста често црте из историје, које су постале неупотребљиве за наше омдадинско васпитање отуда, што не показују заслужну објективност, што износе исторнЈу с овог или оног партиског гдедишта, чиме пружају тенденциозно обојену слику и што ради разумевања претностављају неретко тачније познавање покретачких сида иодитичког дневног интереса, чиме се омладини не само ничим не може нослужити, него од чега је треба по мом мигаљењу свом силом чувати. Призна ди се све гато је речено, онда одмах издази, да не смемо сдепачки захвататн у одрсђивању Француске школске лектире — у којој