Просветни гласник

246

ИГОСПЕТНН ГЛАСНИК

бисмо то књижевности на свету и смеди! Уместо тога ваља нам брижљиво разгледати и исиитати, како бисмо нашли оно, што одговара нашим захтевима. Ово пак никако није ни тако особито тешко, ни још мање немогуће, као што се овде илн онде тврдидо без довољнот разлога. Број дела, која се не само могу без страха дати омладини у руке, него и која садрже изобиље најплеменитијег духовног образовања и која тако што могу иружити, сасвим је више, него ли довољан, да нећемо доћи у неприлику, да не знамо, шта ћемо изабрати и да ли ћемо наћи доста грађе. Једва би се могло и замислити, да ствар друкчије стоји. Народ, који је не једаред на значајним тачкама историских прекрета био на челу јевропских народа и који је помогао, да се горостасни културни догађаји изведу, који се, духовно високо обдарен, покретао на спима пољима човечјег духовног рада, који је из најстаријих вромена, кад су се почели стварати савремени народи и државе нсговаои стварао пссништво у народној и уметничкој Форми, који јс на пољу уметности у ужем смислу створио тако трајних споменика и такав језик, који се, што се тиче духовног и естетичног савршенства, мора рачунати у најистакнутије творевине људског духа, једном речи, народ, који се истакао на свима пољима идејалног тежења и стварања, такав народ неизбежно је избацио из својих руку и књижевне производе, који вреде, да их човек упозна и који су по садржини такве врсте, да ће срећно утицати и на дух наше омладине, да ће га моћи испуниги не само интелектуално и естетички, него и етички. А кад се непрестано и непрсстано износи насупрот, како у целокупном броју дела Француске књижевносги стоји нешто, што Је нашем германском генију из основе иротивно, онда ваља рећи, да баш то нешто, састављено од романских и келтиских елемената својом сунротношћу, или, ако се хоће, својом противречношћу нашем бићу, може баш најблагодетније утицати на нас. Јер сваки јасан поглед у пајунутрашњије биће неког туђег народа значи и условљава удубљење у наше рођено биће, а где дотле дође, ту је већ одабран велик плод, ма друге добити и не било. Али и то је случај, Француска је књижевност одиста достабогата, да из тог изобиља свима, који дођу до њезиног извора, пружи довољно дарова. Не треба се брипути, да се нећо моћи подмирити 'школска нотреба, која је разумна. Напротив, у понајвише случаја видеће се, како нам још стоји на расположењу избор од више дела, која могу нашем циљу послужити на исти начин. Л.ични укус и индивидуална наклоност моћи ће се задовољити у понајвише прилика. При избору може се исто толико обазирати на етички садржај, на стилистичку вредност и на р^зумљивост тексга, колико и на то, да