Просветни гласник

НАУКА Н НАСТАВА

261

светлоет прелама ее кроз призму II и излази на страни ђс, где ствара границу ез између светлог и тамног простора. А делокупан гранични зрак јесте ас1е8. Ако узмемо да гранични зрак иде правцем 8е<1а биће идекс преламаља: хт 8111 # . . 8111 8 ЈМ = ———. одакле | е: 8111 « = ч . , 8111 « N где су нам N и р нознати, јер смо их мало час нашли. Нормале код <1наа1) и код е на ђс граде угао суплеменат углу <р, а тај је угао суплеменат и са (у -Ј- «), т.ј. џ = « + у или у = ср — «. Пошто смо раније нашли <р и «, знамо и у. Индекс преламања из стаклета у течност биће: 8111 У 8111 У " — — = 81П у.

1 8111 0 8Ш 90° Међу тим ипдекс преламања из ваздуха у течност (нреко стаклета) биће: -т 8111 /? П = Ј>. 11. = — • 8111 У. 8111 а Ио овоме обрасцу налазимо индекс преламања п ма које течности, чије се капљице налазе између призама I и II. Напомена. Код неких течности, као нпр. код бром-наФталина, гранични зрак е8 иде с друге (горње) стране нормале а п , и у том је случају: у = Ч> + «• 49. Одредба иидекса иреламања ПулФриховим рефрактометрои. ИулФрихов рефрактометар ипедстављен је у главном на сл. 31, II 1 . Он се састоји из стаклене коцке, ађ§Ј, чије се стране иродужују преко горње базе и праве суд аћс<1, у који се сипа течност, чији индекс преламања тражимо. Мало више од површине течности стави се светао извор нпр. натриумове светлости, чији зраци падају у течност правцима: х, у, • • • Сви се ти зраци делом одбијају од дна суда (стаклене коцке), у коме је течност а делом се преламају кроз стаклену коцку и излазе из ње. Зраци, што упадају правцем ае, продужују пут правцем ен18. Зраци правцем аент чине границу између тамног и светлог проетора у пољу дурбиновом, кроз који се врши посматрање преломљених зракова правцем 8Ш. Део поља изнад граничног зрака ет§ таман је а део испод тог зрака светао је. Делимично преломљени зраци свих зракова, што падају у угао између ае и нормале у е, морају лежати у углу у, што значи у углу ћет нема преломљених зракова, због чега је део простора изнад етб таман.