Просветни гласник

260

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

клопи се с дурбиновом кончанидом и ту се изврши прочитање на обанониуса. За тим се помоћу слике осветљене кончаниде и саме кончанице управи дурбин нормадно на страну ВС у правцу 6п 2 , па се и ту изврши нрочитање, разуме се, на оба нониуса. Сад се налазе разлике прочитања у оба иравца (62 и 6п 2 ) на оба нониуса, па се онда нађе средња вредност те две разлике, и то ће бити угао /?, који заклапају 62 и СгП 2 . Кад смо нашли угао /? а угао призме <р већ знамо,. тада индекс преламања п налазимо из обрасца: ј + ( соа <р + »ш Р ' V . \ ат <р I Ако је угао призме ср врло мали, гранички зрак 62 нао би с друге стране нормале Сп 2 , и тада би угао р био негативан. 48. Одредба индекса нреламања Абеовим реФрактометром. Абеов реФрактометар служи за налажење индекса преламања код течности и он се види цео на слуци 32. Код овог апарата најважнију улогу игра двогуба призма сл. 31, I'. Та је призма, као што се види из слике, састављена из две правоугле призме: I и II, које су спојене својим катетама: а'1У и аћ, између којих се сипа која кап течности, чији индекс преламања тражимо. Кад будемо говорили о дисиерсији светлости, описаћемо подробније Абеов рефрактометар, а овде ћемо само рећи, како се налази индекс преламања. Прво се одвоји призма II (сл. 31., I'), па се онда осветљеном дурбиновом кончаницом и њеном сликом, на познати начин, нађе угао призме </> (-4 аћс) и угао р (по методи додиривања), који заклаиају нормала ап и гранични зрак е«. Кад знамо <р и 0, индекс преламања N (из ваздуха у стакло) налази се из познатог обрасца: № = ! ( С08 <Р + 8Т р I 8Ш <р После тога сипа се кап течности, чији индекс преламања тражимо, на површину ађ призме II и онда се призма II сиоји с иризмом I. По једна страна призама I и II обложена је металом. Сад се пусти еветлост да пада правцем аћ, којом приликом пролази кроз течност. Тако упала

Ј-