Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

259

пролази кроз призму. Правац најмањег скретања представљен је на слици 80 са хЕГу, где је део зрака ЕГ || АВ„ тј. зрак што пролази кроз призму паралелан је страпи АВ. Да би се добило то најмање скретање, намести се призма на сточић Т и ухвате се годим оком преломљени зраци од пуковине при излазу из призме. Призма с Т обрће се полако на једну страну, због чега се обрће и преломљени зрак, ко.ји не пуштамо из ока. Тако ћемо доћи до једног призминог положаја, у коме ће се слика пукотине обртати на једну страну, па било да се призма с Т обрће на ту исту или супротну страну. Кад смо голим оком нашли тај положај намештамо на то место дурбин, кроз који поново вршимо посматрање, док дођемо до, напред реченог, положаја призме, при чем се крст кончанице намести на слику пукотине. Овај призмин положај даје најмање скретање зракова при пролазу кроз њу. Кад смо довели слику пукотине на крст дурбинове кончанице, извршимо нрочитање на оба нониуса на десној кружној плочи К, која је у вези с дурбином. По том се уклони призма и ухвати се у дурбин директна слика пукотине, при чем се опет врши прочитање на оба нониуса. Средња вредност разлике оба прочитања на оба нониуса јесте угао скретања д. Ако је прочитање, при најмањем скретању кроз призму, на нониусу лево «„ а на нонаусу десно /3,, а прочитање, при директном посматрању, на нониусу лево « 2 а на нониусу десно биће разлике: = « ј — « 2 и 1, = ^ - /Ј 2 , а средња је вредност управо угао скретања тј.: л 2 Место директног прочитања може се вршити посматрање најмањег скретања кроз призму на друго.ј сграни, тј, ако је нрво посматрање било лево, ово ће бити десно. Половина прочитања дурбином од левог до десног минималног скретања зракова кроз призму даће нам угао скретања б. — Кад смо нашли ћ б, индекс преламања п иаћи ћемо из обрасца: 8" 1 \ {Ч> + <*) п = _ __ 81П Ј<р ћ. Жетода додиривапа. Ова је метода, с обзиром на инструменте, врло проста, пошто се иста да извести покретним деоним кругом и дурбином. Призма се на сточићу Т намести тако, да зраци (нпр. од натриумове светлости) из колиматорске цеви падају на призму у иравцу њене стране АС. Кроз другу призмину страну ВС види се с једне стране светлост а с друге стране тамно. Ту гранични зраци иду правцем АБС г2. Ова граница Сг између осветљеног и тамног простора по-