Просветни гласник

258

Ј1Р0СВЕТНИ ГЛАСНИК

се одбијена еветдост сасвим угаси ил.и иостане најслабија. Нека ј,е прочитање овог иол.ожаја. - , се, Пол.аризадиони угао ау биће: мг = —-, ако )е и у >■ « 2 иначе се узимаразлика« 2 —Индекс прел.амања за дотично стакло биће:п=1;§ •». 47. Одредба индекса преламан.а спектроиетром. У почетку овог одељка речено је, како се спектрометар намешта — припрема, пре него што се отпочне раа, њиме. Зато сад о томо нећемо нпшта говорити, већ ћемо преКи одмах на одредбу индекса преламања, нпр. код стаклене призме. Да бисмо могли одредити индекс преламања, морамо прво одредити угао преламања ср и угао скретања <Ј. 1. Одредба угла преламања ср оликом ооветљене кончанице. Намештањем равног огледада пред дурбинов објектпв на сточић Т а управно на дурбинову осовину, удесимо гасну дампу, која са стране осветљава кончаницу, тако да видимо кроз окудар кончаничину сдику. Чим смо то постигли, месго огледалске површине стављамо једну призмину страну — површину, нпр. АС (сл.. 30), коју удесимо да стоји управно на линији, која спаја ма ко.је две еоге сточића Т, а сем тога удесимо да се кончаница са својом сллком поклопи. Да се кончаница са својом сликом поклопи, треба дотичнапризмина површина да стоји управно на дубриновој осовини, што се постиже одвртањем или увртањем сточићевих завртњевих вретена, на чијој спојној л.инији стоји управно призмина страна АС. Обртањем призме са сточићем Т и деоним кругом К око призмине ивице С довешћемо призмину страну ВС у пол.ожај стране АС па опет удесимо обртањем или увртањем трећег завртњевог вретена да се кончаница са својом сликом на страни ВС поклопи. При овом обртању дурбин остаје непомичан. Призма, сточић Т и деона кружна плоча К стоје у чврстој вези. Угао «, за који се обрнула призма са Т и К од покл.апања кончанице са својом сликом на странама: АС и ВС, налази се читањем на оба спектрометрова нониуса и вршењем посматрања неколико пута. Из добивених вредности за « узимамо средњу вредност. Кад смо нашди и (< шопЈ лако налазимо и у из обрасца: (р = 180° —« 2. Жетрење угла скретања <Ј. За одредбу угла скретања има неколико метода, од којих ћемо сиоменути две. а. Симетрична метода или метода најмањег скретапа. Величина скретања неког зрака кроз призму заииси од правца, у коме зрак