Просветни гласник

наука и настава

257

љена је на степене а по могућству и на ситније делове и око аене осовине с горље стране окрећу се по њој обе полуге, од којих свака имаоздо по једну казаљку, која клизи по ободу кружне шшче и показује, за кодико се полуга окренуда. На осовини кружне плоче налази се округао сгочић, који служи за стављање предмета, нир. призме, чији индекс преламања тражимо, или нпр. стаклена илоча, чији иоларизациони угао тражимо. На подузи, која замењује колиматорску цев, налази се на крају пукотина а пред пукотином светло тело, нпр. електрична сијалица; на другом крају близу сточића налази се покретно сабирно сочиво, нпр. а. На полузи, која одговара дурбиновоЈ певи налази се на оба краја по једно сабирно сочиво, до сточића нпр. в. а на покретном крају нпр. с; између ова два сочива налази се покретна кончаница (1, која је управо стаклена плочица превучена с две укрштене линије од туша. Намештање апарата бива на следећи начин. Прво се намести сочиво а, тако да му жижа падне на пукотину. После тога обрће се дурбинова полуга дотле, док се не доведе у исти правац с колиматоровом нолугом. Зраци, при пролазу кроз сочиво а, теку паралелно и падају на сочиво 1», у чијој се жижи секу и ту се ствара пукотинина слика. Кончаница се дотле помера, док се поклопи с пукотинином сликом а и окулар с дотле се помиче, док слика пукотинина — гледана кроз окудар — буде најјаснија. А то ће бити онда, кад се окуларова жижа поклопи с објективом жижом, тј. кад се обе жиже поклопе са пукотинином сликом. Одредба поларизационог угла одређује се спектрометром — спектометровим моделом — и Николовом призмом, која је направљена од листатог калцита (калкшпата) а састављена је из две полупризме једназа другу залеиљене канада — балсамом. Чим светао зрак упадне у Николову призму, цепа се на два зрака: обичан, који скреће у страну и тамо излази, и необичан, који излази кроз супротну призмину страну. Под подаризационим углом иодразумева се онај упадни угао, под којим бива поларисање светлости одбијањем. Тај се угао налази на следећи начин. Између пукотине и сочива а на спектрометровом моделу стави се Николова призма или краће Никол, а на сточић меће се стаклена призма, у чију једну страну удара светлост која је продрла кроз Никол. Одбијену светлост са призме хватамо у дурбин. После тога обрћемо Никол око своје осовине дотле, док одбијена светлосг највише ослаби. За тим се иризма са сточићем обрће дотле, док се с друге нризмине стране одбијена светлост, сасвим угласи или док постане најслабија. Нека је прочитање тог положаја. Сточић с нризмом обрће се у истом правцу, док добијемо одбијену светлост с ирве призмине површине. Обртање призме продужи се дотле, док