Просветни гласник

362

иросвктнн гласник

органе при изговору Француског језика н да треба да изговарају све гласове с јако испалнм покретом уста и усана; ништа неће маритн, ако се у томе спочетка и нешто претера. Врло је од доброг утидаја за савдађивање говорних органа изговарати поједине гласове у разним везама један с другим илл боље једноизадруго. Чине се нарочито згодне ове везе, које износи Олерт у својој књизи за учење и читање Француског језика; 1 -а-и; и-а-1; 1-е-а; 1 -е-6-а; и-б-о-а; и-о-а; и-о-о-а; и-о-а; а-а (назал); е-е; о-о; о-о; у-Ј; 2-5; ј-(де, §1)-сћ; 1 )-р; <!-(;; §-к и т. Д. Кад на овај начин науче ученици национално, т. ј. Француски фонетички правилно производити гласове, што се уопште за сразмерно> мало часова може постићи и у многољуднијим разредима, онда долазн даље вежбање на угледним речима, зашто се особито може згодно употребити поменути аналитички француски. На ово се може одмах одлично наслонити представљање гласова словима, ортограФски. Свакако .је овде могуће рано схватање. Ја сам сам шта више мишљења, да је боље причекати с тим представљањем у неким приликама. Све се врти око тога, каквих угледних речи има човек на расположењу. Ако их треба написати, онда је потребно, да буду познате по значењу, што није неизбежно потребно све дотле, докле су саопштаване уву као прости примери гласовних веза. Али јасно је, да су макакве Француске речи, изабране само према Фонетичким захтевима ученику равнодушне и да им не могу остати у памети при недостатку везе тако, да ученици непрестано имају посла с мртвим језиковним градивом. Друкчије ће бити то, чим узмемо угледне речи из аналитичког француског. Оне су му већ познате, за њих се живо интересује као за старе познанике у новој прилици и с њима ће отуд радо предузети и са најбољим успехом нову вештину — иисање. Отуд мислим, да одмах после свршеног Фонетичког вежбања на угледним речима, чим су оне пореклом из аналитичког Француског, треба прећи на ортограФско представљање гласова и на његово увежбавање у облику малих реченица, састављених с алчш' и е1ге. Ако пак не стоји на расположењу аналитички Француски, онда се нрепоручује, посде свршеног вежбања угледним речима — које у том случају дотле остају само мртве Фонетичке везе — одмах прећи на усмено увежбавање каквог малог везаног Француског

доста видети прва слова, а остала се падовезују сама иа основи несвесне асоцијације продстава. II кад слушамо, где се нама добро познати језик говори, ми уствари мадо чујемо, а више схватамо по поменутој асоцијацији. И овако је и сасвим другим механичким, н. ц. код играња, пнсања и т. д. Тек кад неко све то не зна и тек учи онда видимо, како он мора пазити и истицати и оно, нашта ми једва пазимо и што ми једва истичемо и што све код нас иде без икаквог напрезања и несвесно. 0 фонетичкој настави, примењеној на руски језик може читалац наћи у нашем чланку изговор руског језика у Наставнику 1904.