Просветни гласник

НАУКА П НАСАТВА

Нарочито је ствар значајна, кад се тврди, како је неминовно потребна Фонетичка транскрипција. Овде се не могу упуштати у појединости. Ко би се хтео ближе оријентовати, упућујем га на своју расправу 2иг Кеи§е8и1Шп§ (Јез &ап20818сћеп ТЈп^егпсМз ("ШззепзсћаШкће ВеИаде гиги Јаћгезђегпсћ! с!ез бгоззћ. Кеа1§утпазштз ги ЕГведасћ 1886.). Овде ћу изнети главне раздоге против системагског гласовнофизиолошког предавања науке о гласовима. Ево их. Прво: доносе собом у свакој прилици излпшно оптерећавање за ученике; друго, она је излшпна, будући и без ње ученици могу већину Француских тласова иотпуно произвести; треће, Фонетика је у својим резултатима још и сувише мало завршена н садржи врло многе погледе, који се противе један другом тако, да нису згоднп за обраду V школи; најзад, ни она не може никако јемчити потпун успех у учењу Француских гласова. Ако неко можда мисли, да Фонетичка транскрипција, што иде у пратњи Фонетике, пружа јемство за савлађивање Француских гласова, онда то значи не узимати на ум значење свих гласовних знакова. Као што им показује име, то су знаци за гласове, којих се сећамо кад их видимо, то значи, сећамо се утиска, који је глас произвсо на наше уво. Али је иотпуно немогуће, да ти знаци сами производе глас и д.-1 га изазивају у нашсм уву. Ако је то тако, онда излази као закључак, да су сви гласовни знаци подједнако добри и рђави, највише, што се пристоји лакше памте и да би стога било пријатпије, кад би језик имао што простије знаке. Али тиме, што се додају оним, што већ по•стоје још и други. као што је случај у Фонетичкој транскрипцији, цео се апарат ипак не упрошћава или шта више олакшава произвођење гласова, нити се тиме поставља какви му драго мост од гласовног знака до гласа. Отуд не остаје за учење гласова Француског језика ништа друго, до брижљиво наставниково изговарање и учениково на длаку тачно подражавање. Само у случајима, где се овако не може ништа постићи — а ово ће доста ретко бити, нарочито с ученицима од 9—16 година — ту се може узети у помоћ Фонетичка поука, т. ј. могу се поменутн оне појаве код наших говорних органа, којима се пронзводи тај глас ради подражавања за ученике, како би се пронзвео глас на тај начин. Наравно да је сасвим потребно, да се ученик разнолико вежба у појединим гласовима пре, но што се може бити поуздан да их је добро научио. Будући смо у немачком врло склони на неодређен, немарљнв изговор,* то треба да ученици појме, да им ваља добро зауздати говорне

* Не стоји то хако само у немачком, него и у свима другим језицима, јер ■онај, који течио говорп неки језик, увек »небрижљиво* изговара, т. ј. без наире■зања и гутајући чисто понеке слогове исто онако, као што му је и при читању