Просветни гласник

376

ИРОСВЕТНИ ГДАСНИК

плоча — клин АВ сл. 37., II. Плоча АВ нодељена је на м. м. Ирво се ставља на п плоча АВ па на н>у кристална нлоча, код којо тражичо Фазну диФеренцију, и том приликом добијамо једну тамну црту а, која је у исто доба и прочитање. Ако се у први мах не појавн црта а, морамо кристал дотле обртати, док добијемо тамну црту а. Фазну диФеренцију добијамо из обрасца: ср = с (а — а 0 ), где а 0 значн култу црту клина АВ, а сјс сопз1. за дотични клин. Количине: а 0 и с лако је наћи. Треба узети две плоче, код којих су познате Фазне диФеренције, а подела а налази се мерењем. На тај начин добијамо две једначине с две неиознате, којеје лако наћи. А чим знамо: с и а 0 , а а налазпмо мерењем, лако је наћи и Фазну диФеренцију џ. 56. Мерење осовннског угла код двоосних кристала. Код кристала, што двогубо преламају, трсптања се врше у три правца с разним брзинама. Кристалове осовине пролазе кроз иресеке оба кретања с највећим брзинама. Зато овде и имамо по три разна индекса преламања: п 4 , п 2 , п 3 . Крпстал, чији осовински угао тра;кимо, исеца се управно на средњу линију — симетралу осовинског угла. Апарат за налажење осовинског угла састоји се из следећих делова. Прво се састоји из издељене кружие илоче, на чијој осовини с једне стране стоји кристал (н. пр. арагонит) залеиљен воском или утврћен илутом, а с друге стране утврђен је нониус, који кдизи по деоној кружној плочи. Сем тога узима се једна цев с поларизатором, а осовине обеју леже у истој линији и у близини. Пздељена кружна нлоча лежи на пречази паралелно поменутим цевима, а крајеви ове пречаге ослоњени су на по један стубић, од којих је један утврђен за једну а други за другу цев. Кристал виси на осовини између цеви. Пред поларизатор ставља се светао извор, а кроз анализатор врши ге посматрање. Кристал се намести тако да, при његовом обртању око осовине, оба хиперболина темена пролазе кроз кончаницу, јер видно поље при посматрању кристала кроз дурбин, изгледа као десна слика на сл. 38. Налажење осовинског угла врши се на следећи начин. При пролазу једног хиперболиног темена кроз дурбинову кончаницу прочитају се положаји: « х и оба нониусова краја према деоној кружној плочи. То се исто уради и за други крај, т. ј. и ту се нађу прочитања: «, и « 2 оба нониусова краја. Читањем иа једном нониусовом крају биће скретање оба темена: « 0 =. « ј — /? 1; а читањем на другом ноннусовом крају биће скретање темена: /# 0 = « 2 — /? 2 . Да би скретање било што тачније, узима се аритметичка средина « нађених скретања: « 0 и р 0 , тј. биће: « = и ° ~ји