Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

375

2. Једноосни и двооони криотали. — Кристали хексагоналне и квадратне системе имају по једну оптичку осовину. Свака раван. повучена кроз оптичку осовину, зове се главни иресек. При.шком цепања светлости кроз једноосни кристал, један део зрака подлежи законима обичног преламања и вегово је трептање управно на оптичку осовину. То је обичан зрак, а онај други зрак, што се не покорава законима обичног преламања, зове се необичан зрак. Плоча једноосног крисгала, исечена управно на оптичкој осовини и стављена између укрштеног поларизатора и анализатора на и, ствара средину видног поља тамном или прави таман крст (ако је видно поље апаратово велико) с концентричним прстеновима, код хомогене светлости наизменце светлим и тамним, а код беле светлости обојеним. Кристал, који необичан зрак прелама јаче од обичног зрака, зове се аозитиван , и обратно. Ако узмемо дискунову нлочу, код које је путна разлика оба кретања (обичног и иеобичног зрака) '/ 4 / и ставимо прво кристал на п па на кристал ову плочу тако, да стрелица на лискуновој плочи направи угао од 45° према главној равнн апаратовој (стрелица показује раван оптичке осовпне лискунове плочице). У овом случају, место црног крста с прстеновнма, кристал нам даје прстенове делове који су у суседним квадрантима померени, т. ј. делови прстенова у једном квадранту помакли су се у иоље (унутра) а делови прстенова суседних квадраната унутра (у поље). — Кристали ромбичне и косе системе имају две оптичке осовине. Угао, који граде ове две осовине, зове се оптички угао осовина. Ако се из двоосног кристала исече плоча управно на средњу линију осовина, па ако се та плоча стави на и нзмеђу укрштеног поларизатора и анализатора, и ако је видно поље довољно велико, добићемо светле и тамне (при употреои хомогене светлости) односно обојене (при употреби беле светлости) лемнискате, које су иснресецане црннм крстом или црним хнпербо.шнпм гранама. Све је ово представљено сликом 38. Тачке: а и р означавају места, где оптичке осовине пробијају раван плоче. Црни крст добијамо ако се спојна линија ар поклапа с главном равни апаратовом; црне хииерболине гране добијамо ако та спојна линија а$ гради угао од 45° с главном апаратовом равни. 3. Одредба фазне диференције нод кристала. — Фазна диФеренција <( налази се Неренберговим апаратом, кад се на п стави двогуба еросветнн гласник, i. књ., 4. и 5. св., 1908. 25