Просветни гласник

336

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК

четири доба, т. ј. при рођењу, једна година и девет мјесеци, четрнајст година и три мјесеца, и двадесет и пет година. Ово је нацртано у скал.и тако, да полазећи од дијеве вертикалне диније дистанцнје уздуж хоризонталних линнја су-у сваком сдучају једна петина дистанција у просјечне индивидује:

Олика 1. Тумачење мјерења иросјечног растења: а = нога; ћ = врат; с = горња подовипа главе; (1 = дужина лица; е = трансверзални диаметар гла.ве; Г = глава; д = диаметар главе, од сариједа ка остраг; ћ = грудна кост или стернум; I = лакат; ј = дубљина прсију; к = абдоминадни (трбушни) обим; I = дужина главе ; т = мишица; п = ширина мушког бедра и рамена; о = ширина женског бедра; р = дужина руке; ^ = обим главе; г = дужина ноге; з = експанзивност торакса или грудног коша.—

Хестингов^ уџбеник за физичко мјерење (најбољи од своје струке) закључује, да чим се више индивидуја приближава средњем развићу висине, тим ће се више приближити апсолутно нормалној симетрији у своме цјелокупном развићу. Врло мали број дијелова тиЈела расте постојано у једној те истој особи, и варијације су веће за различите дијелове у једне те исте особе. У1ица, која расту посве подједнако у опћим мјерењима (висина и тежина) могу по све различито да расту у дијеловима и органима. Мозак у истину застаје у своме растењу прије пубертета, јер кукови, мишићи и многи органи расту у врло већем односу.

17 Вг НавИпд, Мапиа1 Сог Рћу81са1 Меазигетеп^в, тЉ ап1ћгороте1г1с 1аћ1е8 е1с, 1902.