Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

337

Пуберталло растење врдо је онће. Његове онергије концентришу со око извјесних дијелова, а развиће диједова показује извјестан ред поред опће сдичнос 1 и. Психичко је развиће у овом погледу аналогно и штудија овог реда од огромне је важности но Научну, Егзактну Педагогију. Различити дијелови имају своје независно растеље, доба зрелости и старости. Бубрези су највећи у 20., мишићи, дријева, костур и џигерица у 40., срце и нлућа. у 70. години. Тако барем тврде стручни људи. Ред развоја органа поред основног закона рекапитулације не иде увијек паралелно са редом њиховог Филетичког разпића. 18 У данашњим приликама расирављања о преФормацији и епигенезису можда би се могли сложити с Вајсмановом хипотезом у ранијим степенима, а у каснијим могли би се држати браће Кергвига. 19 Све што би могли претпоставити јесте то, да постоје неоатавистички Фактори и да се каснији дио сваког индивидуалног живота карактеристише више са еволуцијом сгечених особина. Дискусија, да ли су сви психички квалитети нредетерминисани и да ли постоје само промјене алтерације најслијеђа усљед испадања некојих модуса реакције, што проузрокује развиће други, с једне стране, или да ли су те Физичке каквоће квалитети какве праве прирођене неодређене способности и какве латенетне енергије, што се морају само надражити и покренути, с друге стране, — та дискусија наличи Локовом умоиању о прирођеним идејама, како по своме парадоксу тако и у своме решавању. Несталност каснијих степена може бити да је предетерминована, но, сама несталност Факат је који нас се највише тиче. И та несталност очито не корешиондује с ранијим степенима, већ само с каснијим степенима индивидуалног и Филетичког развоја. Прије него што пођемо на излагање специјалних физичких мјерења да изнесемо врло добру слику о растењу тијела као цјелине и о његовим специјалним екстерналним димензијама. Та је слика од Француза Годцја 10 , који је настојао да сам определи адолесцентни типус (лик) у различитим пубесцентним годинама и то на темељу 36.000 мерјења на стотину Француских ученика, пратећи их индивидуално од 13. до 18. године живота. При сравњивању оних осамнајст „ротГз пе гереге"

18 Какво је гледиште овог неегзактног паралелизма види: П-г На1е, А(1о1е8се1)се, I. свеска 56. страиа. 19 Овсаг & ВгсћагЛ НеНгсгд, Ехрег1теп1е11е 81исНеп ат Иег18сћеп Е1, 1890. 20 СгоЛгп, Еесћегеа АпЉгоротеЈп^иез зиг 1а сгоЈззапсе Дев (Цуегзеа рагИеа с1и согре, 1903.