Просветни гласник

342

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНЖК

или закржљало. Ћелијице костију могу да се прекину па на њихово мјесто долазе гнојави процеси. Кости могу бити перверзне, криве у своме облаку, пропорцији или хемијској композицији. У преломима костур расте у многе неправилне облике што долази донекле и од абнормалности, које се компензирају мишићним тонусом. Кости могу бити и крте, или се пак даду јако савијати. Кости могу да имају врло маркантне типове микроорганизма. Претјерано растење костију ироузрокује болове. Постоји интиман однос између сексуалних, сполних удова и костију. 2 ' У добу пубертета кости реагираЈу на напетости и држање. Право сјеђење и стајање врло је важна ствар. Растење костију захтијева креча, а хемијска конштитуенција воде врло је важна ствар у том добу. 28 (Наставиће се).

ФРАНЦУОКА НАОТАБА

(НАГТАВАК) Што се тиче класичне периоде, то нећу порећи, дасује с много страна толико високо ценили и цене, колико према употребљивости за школе увек не заслужује, причем им није била сасвим јасна права вредност, коју имају понеки иисци тога времена као извор морала. Сасвим је поуздано. да понека дела, нарочито Расинова, могу бити опасна за нашу омладину и да се отуд морају безусловно одбацити, као што се свакако цео дух времена више или мање истинито и енергично огледа у књижевним делима. Али овај дух времена није само и искључиво оваплоћење неморала, он има и добрих. племенитих, ^звишених страна, које нису ништа мање отиснуте у књижевним производима и које могу послужити за етичко образовање наше омладине. И још више. Иако никад не бих пристао, да се чита н. п. Рћес1ге од Расина или такве друге драме, у којима је заплет љубав мање или више у свом телесном облику, то оиет не видим, зашто не би били згодни за лектиру Ск1, Ногасе, Сшиа или од Расина бар А1ћаНе, разне Молијерове комаде и да не помињем. Ако имају слабих страна или погрешака у Форми, у грађи, у мислима, добро, онда нек се све то помене, нек се разјасни ученику, како би научио, шта не ваља, шта не треба да мисли и ради. При свем том ученици ће ипак ући у Французима својствени начин мишљења, којије био у неко време или увек и На11, Ас1о1е8сепсе, I. св., 1904. стр. 81. 28 НаП, Ас1о1е$сепсе, 1904, I. св. 83. страна. —