Просветни гласник

НАУВА И НАСТАВА

343

био и остао. Ово иак разумевање туђег народа и јесте главни задатак, који желимо постићи Француском наставом. Јер од таквог разумевања, била ствар таква, да се слалге или противи, да је правце угледна или одвратна могу се очекивати благодетне последнце баш за опште духовно образовање, а не мање и за етичко. Иако ми се, према томе, не чипи да има доста велике опасности од појединих класичних дела тако, да се не треба обазирати на књижевност у веку Л.уја XIV., да се цело то доба избрише, то мора супротно мишљење наћи потпоре сасвим нарочито у томе, што би било ношто нечувено не дати ученицима наших виших школа загледати у књижевне производе једног доба, које Французи, иако не сматрају за најзнатније, а оно бар за једно од најзнатнијих времена целе своје историје. То доба и у нашим очииа, маколико били с пуним правом далеко од таквог цењења, излази велико. Оно ноеи собом у исти мах за Французе и нешто трагичко, јер Је ударило темељ поред свега свога сјаја у спољашњој дивоти и величанствености, поред свих сјајних духовних производа, поред свих ратничких успсха и победоносне славе, поред све самосвести, охолости и грешне надутости незадржљивом опадању, крвавом паду и нечувеном поразу и понижењу пред народом, који су Французи злостављали у том сјајном добу четрнаестог Луја. Ја, дакле, мислим, да из тих разлога треба изабрати што и из класичне периоде Француске кљижевности и нридружити већ коначно изабраним нашим школским писцима. Друго је начело при избору лектире то, да буде одмерене сразмере између појезије и прозе. Једнострано или шта више искључиво узимати једно на рачун другог. држим као недопуштено и притом идем толико далеко, да не чиним ни битну разлику за разне врсте виших школа — једино виша женска школа морала би заузети засебан положај. Уосталом пак мислим, да у свима другим вишим школама мора постојати отприлике истп однос између појетске и ирозне лектире, а да у школама с мало наставних часова ваља подједнако смањити обе врсте грађе за читање. Ја, истина, не мислим тако исто да Француека лектира има задатак, да пружа књижевне идеје и да се ради тога мора неговати појезиЈа. Али сам чврсто уверен, да нам ваља неговати идејалан дух у нашим тколама и то при свакој згодној прилици. Зато и треба у Француској настави да заузме достојно место појезија између осталог градива за читање. 0 избору прозних писаца не влада у заинтересованим круговима само једно мишљење. Тако се често тврди, као да се ваља, особито у реалкама без латинског, нарочито обазирати на научну прозу, дакле, н. п. на дела из новије Физике, геограФИЈе, природних наука, политехничких наука и т. д. Ово мишљење на први поглед има нешто несумњиво привлачно у себи, будући се чини да иде насусрет конпросветни гласник, i. кн>., 4. и 5. св., 1908. 23