Просветни гласник

344

ПРОСВЕТНИ гллсиик

дентрацији, која се саио може желети. Ипак оио није без великих разлога против себе. Прво би се имала искључити сгручна дела већ из тог простог узрока, што се, и да се претпостави, да би их учениди могли разумети, свакако пе може захтевати од наетавника нових језика, који с те стране уопште нису доста спремни, да објашњавају тако специјална дела својим ученицима. Даље, пак, ја сам врло одлучног шпиљења, да сасвим никако није задатак васпитне школе, да се тако далеко упушта у стручно-научно образовање својих васпитаника, да се читају стручни списи из природних наука, хемије и других наука шта више у настави туђих језика. Наравно да они ваља да науче толико — и ово се може постићи — Францускп, како би тамо доцније, чим им то затражи позив, могли таква дела с успехом читати и проучавати, као што се и у природним наукама има лостићи у школи толико знања и разумевања, колико је потребно, да се, кад усгреба, ученик може наћи и одати самосталном проучавању у иоменутим струкама. Али даље одатле не могу ићи захтеви ни овде ни тамо, иначе ће одвести човека V ноље и задатке стручних школа, универзитета и разних студија. Ја не знам ни то никако, куд би се нашло времена, да се одговори тим захтевима; морало би се одузети од других предмета, а на тако што пристао би тек мали број људи од струке из школе. Сем ових разлога, који ми се чине више, но довољни против природњачке и техничке стручне лектире, може се без оклевања пристати, да се при избору биограФија веллких људи, и на такве обазире, који су стекли знатнијих заслуга на тим пољима, уколико се истичу у животу тих људи и гледишта општег значаја, нарочито у етичком смислу и уколико се тиме може школски користити.* Да се код прозног градива за читање ваља, можда и мора понајвише обзирати на савремену прозу, нећу порицати. Само и овде се не сме једнострано и искључиво поступати у уверењу, да је то потребно с обзиром. на језиковну грађу, ко.ја се има задобити. Ја сам већ раније напоменуо, да је читанка за ту страну Француске наставе на нрвом месту. Она се мора свакако обазирати на данашњи језик, ако не једино, оно бар много већим делом, како би овде пре свега дошло до свога права практично значење, непосредна вредност наставе за живот (ако се баш хоће и по садржини у чланцима из прнродњачког и техничког ноља). Али лектири писаца не припада тај

* Стручно-језиковно из разних наука, техника и уметиости неизбежно је потребно научити у сваком курсу сваког језика, ади за ово могу послужити школске књиге и уошпте елементарна излагаља разних наука, уметности, техника и т. д., иа туђем језику, који се учи и то тако, да се све то остави приватној ученичкој лектпри, будући ни најбоља читанка с таквим градивом не би могла бити потпуна и добра, а да се и не помиње, да би њезина прерада на часу стајала и сувнше врем^ма и била просто на рачун опште језиковног знања и умења.