Просветни гласник

352

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

на најпоузданији н притом најлакши начин. Обоје ће се постићи, ако је процес учења што простији, ако, где се само може, ствар тиче само једног задатка, тог једног задатка. Еорисно је једино, ако се наука о гласовима оснива на аиалитичком Француском, јер се тада уче Француски гласови на познатим речима. Ту се детиљн духовни рад заузима само у једном правцу, сву пажњу обраћају деца само на подражавање гласова у речима, које су им већ добро познате. Одмах спочетка постоји већ знатан интерес. Радост, на познатим стварима уиознати се с једном сасвим новом страном, буди и одржага вољу, да се ново разуме, као и већу снагу, да се то упамти. По себи се разуме, да. се не може оставити случају, које се речи имају извадити и обрадити из ученикове главе. Јер задатак је, да се ученику пруже Француски гласови тако, да их савлада. Према томе, наставник треба да систематски изврши избор на основи Француске Фонетике. То значи, ваља да нађе толико речи, како би пружиле вежбање за све гласове. Да пут буде још то поузданији, да ,још то боље доспе на њему до циља, радо ће свак учинпти још и то, што ће по Фонетичким начелима скупљену грађу поделити и уредити и по стварним гледиштима. Тиме се, кад се нсиходошки посматра, добија одиста иде.јално насгавно средство. Ипак и овде није без „али". Без даљег говора јасно је, да се одиета можемо послужити аналитичким Француским као везом и поласком, ако га заиста има у ученика. Ово се пак не може казати да је увек тако. Да ли ће бити и колико грађе, понајпре зависи од ступња, на ком почиње Француска настава уопште. Ја сам пре много година учинио покушај у нашем заводу и то у кварти. Ту нисам имао никаквих тешкоћа. Нашао сам потпуно довољно грађе код ученика, с којим сам могао отночети посао и постизао сам на нотпуно довољан начин оно, гато ми је имало пружити аналитички Француски. Један врло лепо изведен оглед, из кога се потпунце види, даје особито добро испао за руком, штампан је у Аиз с1еш Ра(1а§о§18сћеп ШггегаШз-беттаг ги Јепа (III. НеЛ. 1891). Извео га је Шарл Тусен из Амјена и опипљиво доказао могућност Јпотребити ово средство. Али и овај, као и она.ј мој покушај учињен је у кварти. Питање је сад, како би ишла ствар на ступњевима испод кварте, дакле у квинти, а нарочито у сексти, где у свпма реалкама без латинског. као што свак зна, ночиње Француски. Искуство у томе, колико знам, нема. Бојим се, да би овде ствар пошла особито тешко, а можда би била и немогућа. Јер ми се не чини вероватно, да ће деца од 9—10 година бити већ господари над толиким туђим речима, које ће бити довољне за аналитички почетак Француске наставе. Према томе, можда се то одлично средство не би могло никако употребити на најнижем ступњу. Тек од кварте било би згодно. То је узрок, што га нисам могао навести