Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

353

као безусловно потребно наставно средство. Ади гдегод само почиње Француека настава тек од кварте, ту би безусловно требадо поћи од анадитичког Француског. На дидактинки поступак вратићу се посде на свом месту. 7. Очигледна грађа. Посдедње од наставних средстава по прилици било је очигледност. Очигдедност ваља овде разумети у нешто ужем смисду. У читанци и писцима пружена језиковна грађа, кад се тачно узме, исто тако је очигледна грађа. 0 таквој овде неће бити речи, него о очигледним предметима у обичном смисду, а то је о свему, гато окружава ученика у шкоди, у кући и напољу, као и о сликама таквих предмета; подсећам нарочито баш на Хелцелове слике. Међу људма од увиђања једва ће бити какве разлике у мишљењу о томе, да је очигледност особито е#ектно средство у настави уопште, да се свуда, где се само човек може њоме послужити врло јако обезбеђује успех од наставе. То је психодонтки врло јасно и разговетно, једно због дејства чулних утисака, а друго због повећаног, иако не тек пробуђеног интереса, с којим се предусрета предмет, изнесен ради очигледности. Отуд није чудо, што се није једаред покушало, да се очигледност употреби и у Француској настави. Разуме се да није било мало не незнатних тешкоћа да се отклоне пре, но што се постигло што сразмерно савршено. Испрва се тражило стићи томе циљу тако, што су додавали слике читаначким чланцима. Ту је била близу опасност и она још није никад по мом мишљењу, била сасвим иотпуно отклоњена — што су слике сувишо мале, сувише нејасне у појединости и отуд мало или нимало нису одговарале циљу. Друга је околност била, што су слике изазвале недагошку сумњу, иошто су доносиле ствари или догађаје, чије снимање није допуштено у етичком смисду. Тако је насликан, само један пример да наведем, у Лемановим књигама кесарошка крађа! Најзад сдике сувише често не испуњавају ни најкрупније естетичке захтеве. Разуме се, да се не може очекивати, да такве слике буду уметничка дела. Ади се бар тодико може захтевати, да се не вређа естетичко осећање и да сдике допринесу кодико-толико и томе, да се буди разумевање депоте у облицима. Јасио је по себи, да је унекодико тегако савладати напоменуте тешкоће због ограничености сразмере у величини таквих слика, неизбежно везане са шкодским књигама. Ово је можда и допринедо између остадих узрока, који не доггуштају употребу горњих слика, да се узму сдике оделито од књиге за Француску наставу онако, као за очигледну наставу у народној школи. Понајчешће се унотребљавају, колико имам искуства, Хедцедове слике, на-