Просветни гласник

баука и настава

359

Искусни школски људи као директор Удбрих тврде шта више, како се може обрадити ГНвсоигз већ и са сдабијим учеиицима. Од драмских писаца већ сам поменуо Корнеја и Молјера. Корнеј се обично јавља са С1(1-ом. Мисдим да није нотребан у цедини. Маколико да је ведичанствен драмски запдет баш у том комаду, маколико да су несумњиво депа поједина места, опет се не може прећутати, да је то слаба драма и да се оддикује баластом досадних додепака. Зато се може мирно избрисати и заменити Ногасе-ом односно Стпа, од којих нарочито последња сидно покреће нашу омладину и поред својих очигдедних погрешака превеликом си.шном своје дикције. Према Молјеру, наравно, мора Корнеј изосгати. Јер тога комичара с богатим познавањем човека, с финим , ненадмашним цртањем савременог друштва, тога неумољивог критичара смепшог и етичкпх сдабости и порокг свога времена н с незаборављивом комиком, која му испуњава дела, особито га истичу као песника, који може бити тек на највишем ступњу разумљив, а.ш и од пространог и благотворног утицаја на цело учениково духовно образовање и поглед на живот. Ако допушта време, могу се чигати још и неке песме. Оиет ћу поменутп Беранжеа, али се не смеју пренебрегнути ни други одиста велики песници 19. века. Могу се и индивидуалном укусу поставити шире грапице. Понављам на завршетку овог одељка, да ми је мање било стало до тога, да учиним распоред одређених дела за поједине ступњеве, колико до тога, да изнесем неколико начела и разлоге, но којима ваља поступати при евентуелном избору гаколске лектире. На овом ће пољу увек задржати знатан утицај субјективна наклоност и укус појединог наставника, а множина дела, згодних за овај циљ, којих има и која ће им се придружити, увек ће условљавати, а и оправдавати не малу разлику у школи читаних писаца. Свакако се може надати, да ће се искусгвом мало по мало моћи утврдити кодико-толико ограничен канон и на овом пољу. V. Поетупак с градивом. 1. Гдас и слова. Поступак с грађом, која се има обрадити у целокупној Француској настави може се понајзгодније подедити у ове одељке: 1. гдас и слова, 2. обрада читаначког градива, 3. обрада граматике, 4. вежбања у усменој уиотреби језика, 5. вежбања у писменој употреби језика. 11рво ћемо, дакле, говорити о гласу и словима. Језик као усмени израз наших мисли састоји се на крају крајева од гласова. Отуд ваља да отиде на гласове свако учење неког језика, уколико се то тиче живих језика и да одатле почне посао, ако се пгосветни гласиик, I књ., 4. и 5. св., 1908. 24