Просветни гласник

358

НРОСВВТНИ ГЛАСНИК

вају сразмерно незнатан степен разлике у тежини јасност,- иростина и очигледност описивања код разних дела историске садржине, што одликују стил у Француза уопште. Отуд се ваља највише обзирати нри избору таквих списа на већу тешкоћу садржајног разумевања. На овом ступњу ваља да почне драмска лектира, како би се ученици упозпали, бар у деветогодишњим школама с најзнатнијим делима те врсте и како им не би биди сасвим непознати класични представниди Француске драме. За велике реалке, које могу дати већи простор лектири, морало би усто доћи још један-два дела описне садржине или какво белетристично дело. Из читанке или из неке нарочите збирке најзад би требало прочитати неколико песама и одатле понешто научити и нанамет. Овде се треба нарочито обазрети на Беранжеа. Од писаца, који се овде углавном имају на уму, помињем (онет не мислим дати једном засвагда завршен канон) Тјер, Вопараг1е ец Е§ур1е, Волтер, 8Јес1е <1е Бошз XIV, Шатобријан, Шпегаге, Доде, приче, Расин, АЉаНе, Молјер, 1/ауаге. На највишем стуињу — који се свакако може постићи само у школама с деветогодишњим учењем — остају још они писци, за чије разумевање треба највише захтева, што се могу поставити ученицима. Овде ћу по неминовности одмах наноменути, да не сматрам ни за нешто, што се жели ни што је потребно, да се имају читати овде, где се ствар тиче двогодишњег курса за обе године, дакле у двема примама, какав историчар. Мислим, да је довољно., ако се томе иосвети још један семестар, пошто се већ кроз три разреда — у великој реалци штавише кроз четири — неговала та књижевна врста. Шта више, ја се нотпуно слажем с Улбрихом, да се време у прими употреби на то, уколико већ није лектиром Еорнеја и Молјера — а остаће тако 1у 4 године — да се ученици мало боље упознају с другим списима, сем с историским. И ради већег посла, који се дотле тражи, а који силно спречава једну опасност, која може лако доћи, т. ј. да се непрестано сувише даком лектиром, спуштају захтеви, које можемо с пуно права поставити ученицима. У томе погледу могла би нам бити углед старојезиковна настава. Ако, дакле, уместо јако ограничене или сасвим обустављене историске лектире узмемо у прими Паксала ЕеМгез Рго\шс1а1е8, Декарта В1зсоигб с1е 1а Ме1ћос1е, онда ћемо, мислим , већу услугу учинити општем образовању духа наших ученика, него ли кад се и у прими искључиво још чита историско. Иризнајем, дасемногим наставницима неће учинити особито пријатна ова унеколико ФидозоФска лектира, јер грађа стоји управо далеко од шкоде, бар у Декарта И18Соиг8 -у. Али ко се не страши знатних захтева од самог себе, имаће лепог успеха при строгој доследности код садржине, нри чисто Француском јасном и конкретном начину изражавања апстрактних мисли.