Просветни гласник
357
степену ваља да је дошло до такве спреме, како би могла отпочети лектира целих кљижевних сниса, како се не би унеколико или никако промашио циљ, ко.ји се има ностићи том лектиром. Први иисац, који се даје ученицима у руке мора бити лак, ако ништа друго, а оно не просочно сувише тежак за читаочеву снагу и то нп по облику ни по садржини. У оба смисла понајвише ће одговарати лак историчар. И овде ваља нре свега рачунати на садржај, који ће довољно будити и одржавати интерес младих читалаца и већ тиме испунити један од нрвих иретходних услова. Тек кад се одговори тим захтевима, може се рачунати на сталну вољу и све већу пријатност код ученика, тек тада може се поуздано очекивати довољан успех. Друге године опет ваља да даде какав историчар грађу за читање. Он сад може одговарати већим захтевима и не мора бити сувише лак језиковно, како би ученици имали што радити и морали га припремати, а не упасти у штетну самообиану, да га могу екстемпоровати сногу, што би довело Фушовању и немарљивости, као и шкодило или иоништило жељени резултат лектире. С друге стране још су сувише висока драматичка дела или она, која што описују или цртају, будући се не може нретноставити код ученика разумевање и интерес за њихову грађу. У школама, где се учи Француски од сексте с великим бројем часова и где се услед тога може отпочети читање каквог историчара, опет неће бити могуће и у трећој години нешто друго читати, ма да се овде можда појам историчара може утолико проширити, што ће га заменити приповедачка проза, према чему се може бирати. Ако поменем имена за те почетне ступњеве, онда ће бити понајзгоднији — не мислим тиме на завршен канон — Волтер, Сћаг1ез XII, Еркман-Шатријан, Шв1о1ге сГип соибсгН, као и неке друге писце, затим Дири, Ша^оке с1е Ргапсе, Ролен, В1о§г., Мишо, I е!; III Спп8ас1е, Сувестр, Аи Сош с1и Јеи. Према општем начелу, да прозна дектира, истина, мора бити јаче застунљена, али да се ипак појезија не сме занемарити ни на једном ступњу, ваља омогућити иоред савлађивања горњих прозаичара и лектиру неких појетских комада. Овде се може, наравно, ствар тицати само малих лирских, нриповедачких или дидактичких песама, какве пружају скоро све читанке у довољном броју и избору, нокашто и методски сређене. Одређени број заувек утврдити, мислим да није тачно, али свакако, држим, да се могу прочитати и делимице и научити напамет у току једног полгођа четири до шест умерено великих несама. Пошто се ударио довољан темељ и достигла нека умешност и познанство с целим начином читања иисаца лакшим историским списима за две, евентуелно три године, може се прећи на више, теже ступњеве читачког градива, могу се узети нисци тежег историског стила, као и драмски. Свака.ко се овде може напомегтути, да уопште условља-