Просветни гласник

356

ЛРООВЕТНИ МАСНИК

долази у оберсекунду тако, да у ирими престаие настава по плану у граматиди и да цедо градиво добија сад само још удубљивања по придици. Науку о обдицима, која почиње на иижем ступњу, ваља довршити на средњем ступњу, а то ће бити у свакој прилнци у терцији, причем се има мислити према врсти школе, нижи или виши ступањ тог разреда. Бесумње је најзнатнији део пауке о облицима глагол. Он треба да сто.ји у средишту целе француске наставе. Правилни су глаголи главни посао на нижем ступњу, на средњем иду за њима неправилни, што се може пренети, наравно, у школама, где се почиње Француски већ у сексти, већ у кварту, где неће пружати веће тешкоће, но у терцији. Претпоставка је пошто-лото ваљано Фонетичко школовање и владање гласовним законима. Еао код глагола, тако се ваља ограничити и код целе науке о облицима на ннжем ступњу, уколико је то само какогод могуће, на само чисто правилно. Неправилно пак ваља оставити тек за средњи ступањ, пошто је оно прво већ толико учвршћено и поуздано, како би ученик могао поднети улазак у прва правила без штете за поуздано руковање. Што вреди за науку о облицима, вреди и као захтев и за синтаксу. Не може се избећи, да се не унесе синтактично већ на нижем ступњу, али је овде ипак за сваки случај искључено систематско поступање. Понајкорисније би било, кад би синтактично, што га ученик мора употребити већ на овом ступњу, постало богатом обрадом језиковне грађе (упор. мало даље под Обрада градива) несвесним имањем осећања за језик, које би му се доцније на крају средњег ступња и на вишем ступњу преобратило у свесно и појмљено знање систематским поступком у синтакси. Слично као код науке о облицима и у синтакси ће глагол заузимати средишно место. То није само зато, што глаголска синтакса доноси понајвише тешкоћа, него зато, што се могу на лак начин на глагол наслонити и објаснити врло многе синтактичне појаве. ПонаЈЗгодније ће бити почети с редом речи и с главним из конгруенције. За ово је ученик спреман услед дотадашње наставе тако, дасевећдонекле несвесно држи правила. На највишем ступњу као последње поступа се пре свега с глаголом према временским и модалним облицима. Ово је за ученике понајтеже; отуд их ваља само логички разумети. Измеђ ових крајњих тачака ваља да нађе места све остало према степену тешкоће. У деветоразредним школама још овде или онде удубљавају се у синтаксу но прилици, т. ј. према потреби и понављањем систематски састављене грађе достиже се трајно знање. Што се тиче распореда лектире, одатле сам издвојио грађу из читанке, остаје, дакде, лектира писаца. Ова почиње на средњем стуињу, најраније у унтертерцији, понајдоцније у обертерцији или у разредима, који им одговарају у школама с другим именима за разреде. На том