Просветни гласник

ДАУКА И НАСТАВА

355

да се овде изнесе распоред читаначке грађе, будући је то могуће само за неку нарочиту читанку. Према томе овде нас се може тицати само грађа, која се на исти начин јавља у свима школама за Француски језик, па и код ових само неколиких општих начела и понеких правила, којих се човек има свуд неизбежно држати. Поменимо прво распоред граматичке грађе. Према броју часова, што их настава има на расположењу и према ступњу, на ком почиње настава и на коме се свргаава, биће разлика у појединостима с обзиром на количину граматичке грађе за поједине разреде. Ипак држим за неизбежно, као опште начело, да се граматичка настава треба развити на три ступња и да се према томе има поделити и градиво на: 1. нижи ступањ, увод у науку о облицима, 2. средњи ступањ, завршетак науке о гласовима, увод у синтакеу, 3. виши ступањ, завршетак целокупне граматике. Овде ваља одмах напоменути, да ће, иако ваља, као што се већ горе тражило, по могућности ограничити граматичку грађу, ипак још бити доста различан њен обим у разним школама, да ће се гомила грађе, која се има савладати у реалкама, великим реалкама, гимназијама и реалним гимназијама односити једна лрема другој, као гомила језиковне грађе, која се има обрадити у тим школама. Али притом ваља и мора остати правило, да увек буде методски пут од лакшег тежем, маколико пало граматике на неку школу и да се не смеју објашњавати граматичке појаве на неком ступњу, накомсејош не могу иојмити. Пре, но што се даду ученицима граматичка правила непојмљена, мртва — пошто су још непојмљива — да их науче напамет, боље ће бити, да се изнесу те граматичке појаве из какве му драго текстовне целине и покуша, како би их ученици задобили као свесно осећање за језик на тој целини. Друго начело за сву Француску наставу требало би да буде то, да се не отпочиње с обрадом граматичке грађе непосредно у почетку те наставе, него да се употребе неколико месеци или цела година у пропедевтичној намери. То време ваља употребити „за претходно оријентовање, за утирање нута" (Минх, на кога бих овде нарочито радо упутио читаоца). На том пропедевтичном ступњу не треба вршити још никакву систематску граматичку наставу, што не искључује, да се ученикова пажња већ обраћа на поједине појаве. Али остаје главна ствар, да се прво језиковна грађа ставља у кретање питањем и одговором, меморирањем и репродукцијом. На вишем ступњу ваља завршити граматичку грађу. Еод деветоразредних школа то треба тако разумети, да овај завршетак Формално

ховим књигама итд. Све ШеНеМ шн1 1,е1р21^, УеШа^еп ип(1 К1азт§. ЕБихова књига за учење француског језика преведена је и на руски. 0 њој и о реалијама може се читатн у Магу Вге1тег, Тће теШо(1е о? 1еасћт§ шо<1ега 1ап^иа§е8 т Оегтапу, 1 јоп (1 оп , С. Ј. С1ау ап<1 Зопв, 1898 (српски од нас у Наставнику 1900 и засебно 1901)^