Просветни гласник

496

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Наиомема ■ — На крају свакога разреда извршити прегдед свега дотадашњег историјског градива штивом задобивеног. Уз писмена вежбања: најглавније из стилистике. У III и 1У разреду истицати разноликост облика прознога и поетског штива, ради припреме за потоње изучавање теорије књижевности. V разред (4 часа). — а) Штиво (поновити и средити раније читане и научене народне и уметничке песме и допунити их новим енским и лирским). Мажуранић (Смрт Смаил-Аге), Суботић (Стеван Дечански) НГапчанин (Невеста Љутице Богдана) и др. — б) Књижееност. Увод у књижевност. Рад Ђирила и Методија. Забавна књижевност (главнија дела). АгтокриФна и богомилска књпжевност. Сриска народна усмена књижевност. Врсте н карактеристика њихова. Спољашња и унутрашња страна народних умотворина (стилске особине, Фигуре, метар, етнчка вредност). Облици еиске и лирске иоезије (ва штиву). Основи прозодије и метрике. —■ в) Граматика (у другој половини школ. године). Кратак преглед стлрословенске деклинације и конјугације као припрема за читање старо-словенског и старо-српског текста. г) Усмена вежбања. Излагање садржине прочитанога штива у облику слободних иредавања; расарављање појединих тема на основу штива. Учење несама на изуст (нарочито смрт Смаил-Аге): рецитовање. — д) Писмена вежбања као усмена. Вежбања у изналажењу и распоређивању грађе за писмене саставе (на част); краћи нисмени састави (по унуствима наставниковим), вежбања у превођењу са страних језика. Писмени задаци домаћи и школски но један на 16 дана. VIразред (4 часа) — а) Штиво. Одломци из дела Св. Саве, Теодосија, Доментијана, Данила и др. (по читанци) уз потребна граматичка, литерарна и историјска обавештења о садржини и језику. — Држић (Дундо Мароје), Гундулић (Осман, Дубравка), Пнлмотић (једна драма), Бунић Вучићевић, Ђорђић и др. Одабране лирске и епске песме далматинских и дубровачких песника. — Читање и анализа одабраних места са обзиром на језик, стил и облик. — б) Књижевност. Преглед старе и средње (далматинско-дубровачке) књижевности, задржавајући се нарочито на писцима, који се у школи читају. Особине драмског иесништва (на штиву; Кориолан, или Л. Костић. Пера Сегединац; ТриФковић: Школски надзорник). Ошпирније о нрозодијп и метрици на штиву. — в) Усмена вежбања као у V разреду. Учење на изуст ленших одељака из штива (из Османа, из Пере Сегедиица), — г) Писмена вежбања као у V разреду; уз то још превођење и са сгаро-српског језика. VII разред (3 часа) — а) Штиво. Качић (Разговор утодни), Рељковић (Сатир), Рајић, Доситије (Живот и прикљученија), Мушпцки (Оде), Ј. Ст. Поповић (Песме, по могућству и која драма), Милутиновић, Вук, б) Књижевност. Преглед књижевности Срба источне и занадне цркве (Хрватска и Славонија) до 1847. године. Вук и његова реФорма. Значај народних умотворпна и њихов утицај на познију књижевност (Бранко и Прерадовић). — Преглед ирозних литерарних облика уз штиво. — в) Усмена вежбања као у У1 разреду. — г) Писмена вежбања као у У разреду; постенено прелажење на теже саставе. VIII разред (3 часа). — а) Штиво. Бранко, Прерадовић, Његош (Горски Вијенац), Никанор Грујић (беседе), Јакшић, Змај (Ђулићи увеоци), Каћански, Трнски, .Б. Ненадовић (путоииси), Л. К. Лазаревић, Ст. Љубиша, Шеноа (ариповетке); Научна проза (историјска, нриродњачка. Фнлозофска); Даничић, Панчић, Рачки, Мијатовић, Новаковић и др. — б) Кпижевност.