Просветни гласник

424

ИРОСВЕГНИ ГЛАСНИК

Пубертет је као неко ново рођење, јер правци развића узимају нове дирекције, па некоје Функције бивају важније а друге постају од мањег значаја. У доба пубертета опажа се велика пластичност и поучавање тада пали и жарн мдаде Фаустове духове за знањем; моћи стицања бивају јаче н дубље. Утјецај окодине но свој прилици да је највећи у овој периоди у погдеду па произвађање стечених дарова што се пренашају насљеђем, и ако ушшвисање искуства на герминадну пдазму може бити највеће нешто мало касније. Нромјене етичког развића сада се најбоље испољавају. Ако душа или још боље речено дух расте са сваким дијелом тијела, ако је његово растење, дакле, дисконтинуирно, ирегуларно, неправидно, па ако оно дјелује на изодоване диједове, то оно наговјешћу.је добу за модиФиковање расе. У добу адолесценције може се више учинити, него ди у стабиднијим ранијим годинама иди у бидо којим познијим годинама. Адолесценција је доба реконструкције, доба, кад се могу савладати абнормадности, доба, када наука и знаност могу отпочети свој рад у Формисању човјеказа симегријско биће, васпитајући, образуј)ћи најслабије диједове до хармоније са остадим диједовима. Толико о растењу диједова и органа у добу адолесценције, а сада да укратко видимо: (Наставиће се).

ФРАНЦУСКА НАОТАВА

(СВРШЕТДК) 2. Поетупак с градивом за читање. Захтев, који су непрестано истицади реФормари*) и који је нашао израза и у најновијнм пруским наставним пдановима гдаси: „лектира треба да стоји у средишту Француске наставе". Свуд га не схватају у истом смислу. Како га ја схватам, понајбоље ће се видети из цедокуггног излагања у овом саставу. Ни мање ни више целокупан задатак Француске наставе ваља да се реши у основи градивом за читање. У кодико оно треба да сдужи Фонетичком шкодовању видп се из сад свршеног одељка о гдасу и сдовима. Даље ваља пак да ученика уведе грађа за читање у Фран-

'*) Тако зову у Немачкој раднике на т. з. реФорми језиковне наставе, која је ишла да обори т. з. стару методу. 0 том покрету може се наћи опширније у нашем саставу у Просветном гласнику и засебно 1896. под насловом РеФорма језиковне ааставе, где је наведено и много библиографског.