Просветни гласник

НАУВА И НАСТАВА

42б

дуски јсзик како са граматичке, тако и с лексикалне, Фразеолошке, синонимске и идиоматско стране. Градиво за читање треба да пружп ученику подобност за усмену и писмену улотребу. Градиво за читање ваља да омогући ученика, како би могао читати у тцколи дела Француске квижевности, уколико стоје на домашају школи и како би могао доцније у животу по потреби даље ући у то. Градиво за читање ваља да пружи она.ј материјал за образовање, ради кога се на првом месту и врши Француска наетава и која утиче на дух и срце, шнри круг гледања око себе, множи знање, а нарочито уводи у познанство с карактером, с моралним и другим обичајима, с културним стањем, с историјом и геограФијом Француског народа и Француске земље. Да се све то постигне треба градиво за читање обрађивати у свима иравцнма, потребним за ово. Једва ће требати и наговестити, да ће према значају појединих задатака потребна обрада градива за читање испасти у сваком случају екстензивно различито и да се. даље, не може обазирати у сваком поједином случају на све задатке. Даље ваља нагласити, да су неки задаци код неких градива за читање (лектира писаца) сасвим или бар битно искључени, /,а се на неком ступњу има углавном обазирати на ове, на другом на оне задатке. Штавише, може се и дотле отићи и рећи, да се на нижем и средњем ступњу понајвише негују Формални задаци, а на вишем пак претеже материјални елеменат, али се сасвим не иренебрегавају ниједан, нити се обрађује само један. Остаје, дакле, као главно начело, да се мора градиво за читање тако обрађивати, тако јасно основати, тако испитати п разнолико с њим поступати, да се на крају целог наставног посла што боље достигне циљ Француског језика. У појединостима напоменућу ово. На ннжем ступњу .ствар се тиче само градива за читање из читанке. У средишту целе те наставе стоји задобијање понајвише Формалних ствари, чему ће помагати читанка. То значи Фонетичко школовање, иравопис, граматика, а понајпре језнковно градиво. Сваки иоједини чнтаначки чланак мора се обрадити у интересу свих тих тачака. Гласовну и правописну страну већ сам малочас довољно доднрнуо. 0 граматици рећи ћу потребно у одељку на реду, Остаје ми рећи неку о задобијању језиковне грађе читанком. Главни недостатак некадашње методе био је у томе, што ученици нису имали никакве»,језиковне грађе, којом су потпуно слободно располагали. То јс бнло пемогуће зато, што се цела настава сасгојала на целом нижем, унеколико и на средњем ступњу у прелажењу какве књиге за учење граматикс. Тако што престаје с узимањем за основу везане грађе у чнтанци, као што је по новој методи. Свакако се она мора респсктивпо обрадити, како би постала потпуно слободна имаовина ученику. Већ сам малопре наговестио, да обрада читаначког чланка ваља да отпочне из Фонетичког ннтереса усмено с горе наведеним модиФика-