Просветни гласник

426

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

цијама. Ово је и најправилније за савлађивање језиковно грађе, јер се оно оснива на савлађииању гласова. Дакле на почетном ступњу нек наставник при затвореним књигама полако и оштро изговара поједине речи или мале ставове и нек тражи од појединих, а и од свих учоника, да их изговарају за њим и понављају, доклегод не могну производнти све то Фонетички тачно. Затим се препоручује, да учениди пишу на таблу што су чули, причем наставник, наравно, згодно помаже и подстиче. Пошто се више пута прочита овако задобивен текст, онда долази превођење, које ваља да врше, наравно, сами ученици, коликогод је могуће и најзад се превод утврђује заједничким радом. Тиме је први посао свршен. Сад је ред на обраду у појединостима, пре свега садржине. Да се она разуме, постиже се питањима и одговорима, као и објашњењима, која се покажу као неминовна. Кад се и с те стране утро пут колико треба, онда се може прећи на она вежбања, којима је циљ нарочито задобити језиковну грађу у том читаначком чланку. Наравно да им је разнолико поможено иретходним вежбањима. Сад се настављају питања и одговори о садржини (а и облику, бар покашто и с нарочитом намером), затим се дели чланак у одељке, с нарочитим натписима и препричава се, докле цео комад не науче учепици, докле већини не пређе у крв тако, да могу слободно обртати с њиме и да буду у стању везати нову језиковну грађу са старом, које можда већ има. При таквом постунку неће изостати, да ученици потпуно науче на часу све речи, обрте и конструкције и отуд је сасвим излшпно задавати ученицима речи, било из појединих комада, било из нарочитих вокабуларија да науче напамет, што је, као што свак зна, за ученике особито тежак посао, пошто је неправилан психолошки и без трајног успеха усто. Чини се, за препоруку је уносити у нарочиту свеску особито тешке речи (у правописном смислу), као и знатне конструкције и т. д., нрема чему је лако и згодно понављање, усто не треба сметнути с ума, да је после оваквог претходног поступка лака ствар понављање целих комада. Не треба се бојати, да таква обрада претпоставља, сувише дуго задржавање код појединих комада и да ће изазвати у ученика досаду и умор. Наравно особито много стоји до наставника. Он мора разумети, да прераду удеси богато и разнолико и да уме непрестанце проналазити нова гледишта з& ово. У томе га већ помаже сам начин поступања, који пружа у изобиљу разних помоћних средстава. С друге стране ова вежбања толико јако интересују ученика, да се често мора обуздавати. Ученици просто осећају, да одиста нешто уче и непрестанце имају приликс показати, да нешто знају. У даљој настави на средњем и вишем ступњу остаје поступак с читаначким чланцима у читанци у суштини исти, будући се све просто окреће око истог задатка, истог циља. Друкчије се сме, можда,