Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

441

Исти, 1Ие Већапс11ип§ с1ег УегђаШехЈоп гт ГгамозЈзсћеп ХЈп1етсМ. Н. Рап1, Рг1П2ЈрГеп с1ег 8ргасћ§е8сћ1сМе. - Г. Раи1беп, ОезсШсМе с1ез де1ећг1еп ХЈМетсМб. — \У. Кет, Етхде Ве1гасћ1пп§еп ићег сИе N01лтепсН^кеИ ипс1 Мб§НсћкеИ етег оћјекЦу §иШ§еп 1Јп1;егпсћ48тв1ћо(1е (^ећгргоћеп ппс! Еећг§. уоп Епск ипс1 Ме1ег, св. 22.) — Н. ЗсћШег, НапсЊисћ с1ег ргакИзсћеп Рас1а§о»Јк. — Н. Зрепсег, ЕЛисаИов. ХЈћегз. у. Рг. ЗсћиИге. — Н. 81е1п1ћа1, ОгаттаНк, Ј ј О . цИс ипс1 Рзусћо1од1е. Исти , СћагаМетИк с1ег ћаир18асћНсћб1;еп Туреп с1ез Зргасћћаиез. 81гишре11, Р8усћо1о§18сће Ра(1а§о§1к. — У1е1ог, Е1етеп1е с1ег РћопеИк ипс1 Ог1ћоер1о. — 8. АУае12о1(П, Б1е Аи%аће с1ев пеивргасћНсћеи ХЈп1егпсћ!б иис! (Не УогђНс1ип§ с1ег Еећгег. — \Рип<1, ^о§1к. Даља се књижевност налази у Одертовој А11§етете Ме1ћо<Нк. Број списа, који се тичу реФорме језиковне иаставе тако Је велик, да их је иемогуће све навести. Доста тачан списак те кљижевности до 1890. износи Е. ЗИеМег, 2иг Ме1ћо(Нк Ле8 пеизргасћНсћен Ш1егпсћ18, Марбург 1892. За време измеђ 1. и 2. издања ове расправе (видети ниже Завршетак), реФормно је питање и даље јако претресано, борба за и против живо се наставила. Може се тврдити, да је нова струја постала ^ош то јача. Да ли су успеси свуд одговорили очекивању и теориским захтевима, може се свакако посумњати. Узроке није тешко ногодити. Прво ваља ту поменути преонтерећеност код наставника. Ко озбиљно и поштено ради по реФормној методи, убрзо ће осетити, да му ваља дваред то.шко радити колико по старој методи, а исто тако, неће много проћи, па ће га осећање истрошености учинити неспособним за нотпун рад. Отуд ваља безусловно тражити мањи број часова за наставнике нових језика. Други је узрок у недовољном владању туђим језицима у наставника. Ко хоће да предаје нов језик по новој методи, мора пресвега добро знати и усмено језик. То се може научити и сачувати само дужим бављењем у пностранству. Ко за ово није имао прилике раније и ко није тако што имао ни у току службе, брзо ће малаксати и тад неће, наравно, постићи диљ. По мом мишљењу, ствар је државних и варошких власти. да од времена на време шаљу наставнике у иностранство, како би опет освежили и појачали усмено језиковно знање и умење. Смерни почеци учињени су овдеонде Што се тиче међутим изишле реФормне књижевности, морам се задовољити, да упутим читаоца на библиограФско-критички преглед, који је приредио Н. Вгеутапп под натписом Бје иеизргасћНсће Ке1опп1л1ега1иг \оп 1894 Мз 1899.* Нарочито вреди поменути Минхове ра-

* В. библиограФију од истог и под истим насловом од 1876.-1893., 1.е1р21^. Воћте, 1895, м. 8а 155 с.