Просветни гласник

442

ИГОСВЕТНН ГЛАС11ИК

справе о настави Француског језика у Ваите18 (;ег, НапсЈћисћ <1ег Ег/јећип ^б ипс1 ШкегпсћШећге 1иг ћбћеге 8сћи1еп ( изишло и засебно). Посеби се разуме, онде не могу ириказати тај велики рад од шсст табака. Ја бих само хтео нарочито обратити пажњу еа одличну расправу овог угледног реФормног представника особито оним кодегама, који су још изван реФормних тежњи из уверења шш иасивности. Чини ми се, да не могу остати без великог утиска мирно, одмерено претресање једног човека као што је Минх. Оп додирује сва нитања, где је потребно и потанко их претреса, увек брижљиво и темељно. Притом је дуго био у наставничкој пракси, нотом је био школски саветник, а сад је на месту од утидаја у Берлину (уиор. његов БепкзсћгШ: Бег Ве1пећ с1ег иеиегеп бргасћеп зеИ; 1890, написан за ируско министарство просвете и штампап у Кеиеге бргасћеп, мај 1901.). Што ми је нарочито пријатно у тој расправи околност је, да се налазим у потнуном слагању на битним реФормним тачкама с Минхом, ма да понеке захтеве мождане што оштрије изражавам; мени, као „стручњаку-писцу није можда уздржаност у истој мери дужност, као каквој званичној личности." Нешто супротности показује наше држање према нревођењу на Француски, али је разлика врло незнатна. Његово превођење на туђ језик с матерњег само ,је сенка пекадашње његове славе. Усто га он ставља у службу Француске речи, која је у вези и с тачним изговором. Ово се може слушати. VII. Завршетак. Ја сам завршио друго издање маја 1901.; сад носле три и по године тек се штампа. То је доста дуго за поље, као што је реФорма језиковне наставе, где је иуно којечега још у току, где се нови погледи налазе у развитку, који иде све то више напред. где искрсавају нова гледишта, тражећи да се признају, али где и противници траже нове разлоге за нападање, налазе их и употребљавају, чиме опет нападнутп добивају нову снагу. Укратко за три и по године има се толико новог поменути и претрести, да би био прави недостатак овој расправи, кад бих то пропустио учинити. Овоме ваља коликотолико насуерет изићи бар тиме, што ћу додирнути неколико битних тачака. Захваљујући труду н раду ново -ФИлолошке скупштине сад се успело поставити низ огштих начела за новојезиковну лектиру. Одатле ће се у току времена свакако развити учвршћен канон о делима, која ће се читати у вишим школама по целом царству. Неизбежност таквих начела бида је утолико јаснија, уколико се чинило, да су сва начела почела нестајати при безобзирној производњи нових школских издања, сем једног, а 1ои1 рпх још које дело пронаћи за школско издање. Еривица је свакако понајпре на књижарској страни.