Просветни гласник

НАУКА И НАОТАВА

443

При претресу те гачке на XI. новофилолошкој скупштини у Келпу поЈавила се брига, да ће тежина дектире страдати, односно даће зависити од захтева, да се у вишим разредииа целокупна настава врши на туђем језику. Овај, захтев, који је први поставио Вент (из Хамбурга) у Вратиславу као тезу, досад је већ доста учинио пропаганде. Ја се не могу с тим сложити — бар у данашњим приликама. Штавише и кад би сви наши нови филолози, што пак нажалост није ни близу, нотпуно довољно владали туђим језицима, то опег не верујем, да ће нанш приманери дотле дотерати у Француском и енглеском, да могну с успехом разумети филозофско претресање, реците н. п. Млзап1ћгоро-а или МасћеШ-а на респективним језицима. И у граматици покашто иође реч о овом пли оном логичком и психолошком, што се мора учинити на матерњем језику, да би човек био поуздан, да га ученици разумеју. Такви захтеви, који иду сувише далеко не служе, мислим, томе, да се реФорма нренесе у све то шире кругове. Силнији испади, који су учињени за иослодње три године против ње, налазе само добру потпору у таквим претераним захтовима. Да такви испади (н. п. од Раи1 УГоћИеП, Бег Катр! ит сНе пеизргасћПсће 1Јп4етсћ1зте№о<1е) штогод задржавају, ја не верујем. Противницн — отворени, као и прикривени — кудикамо мање шкоде реФорми, као што би могао то учинити недостатак у слободном кретању свих наставника, који би је хтели огледати. У истој мери, у којој власти иризнају необорива начела језиковне рсФормс и које због тога пружају наставницима потребну слободу кретања, утолико се признају и реФормна начела, јер њезини успеси постају очигледни. Као прави рудник материјала за цео покрет номињем Уегћап(11ип§еп с1ег КеирћПо1о§еп4аде, нарочито X. п XI. Од лисгова иак помињем у истом смислу В. Вијетора Меиеге бргасћеи. Београд. Павле Ј. Мајзнер.

О УМЕТНОСТИ — Конрад Ланге —

Извесне врсте паучнога доказивања и саопштавања научних ресултата могу, према приликама, узети на себе уметнички облик, и створити нам велико задовољство, Само се, притом, питамо: да ли је ово задовољство естетичко ? Одговор ће бити одречан, јср овим напросвехни глАсник, I. књ., б. св.. 1908. 30