Просветни гласник

444

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

учним посдовима еететичко задовољство никако није циљ. Кратки преглед уметничких облика у научним посдовима ово ће нам доказати. Математичар говори о всштини доказивања, и тврди, да едђгантан и убедљив доказ има уметнички карактер, и да нам ствара естетичко уживаае. Допустићемо му радост уопште, али еететичку — не. Јер циљ његову раду није само стварање радости, него добиваље научне истине. Стога његова радост није естетичка, него интелектуална. Физичар и хемичар могу своје експерименте, Бог зна како вешто, елегантно и очигледно изводити; могу своје гледаоце и сдушаоде јако обрадовати, на, опет, њихов је циљ далеко од саме, чисте радости. Та је радоет у његову главном послу сасвим споредна ствар. Историчар, са својик вештачким, усменим ипнсменим онисивањем историских личности, може нас потпуно задовољити. Па, ипак. њему наша радост никако није циљ, него што јаенија, до потиуне очигледности, изведена научна истина. Наши геограФИ полажу врло много на описивање и на очигледно приказивање земљине површине, приближујући се, тако, сликарима и песницима. Али та њихова уметност сасвим је суиротна нравим сликарским и песничким творевинама, јер је само средство њихову научном циљу. Све ове науке могу се неговати и без икаквог уметничког обл.ика. Има врло много научника, којима ова мошавина уметности и науке не иде никако од руке. Уметност се овде нозајмљујс ради тога, да би просте, научне истине биле за нае што лривлачније. Стога, у овим случајима уметност никад није циљ, него само срсдство, без којега ниједна наука неће изгубити ништа од своје вредности. Неки послови, као што су: лекарски, педагошки, инжињерски и ратнички траже поред науке и много практичне извежбаности. Због својс велике нрактичности ове се радње зову и вештинама. Лекарска всштина само је практична примена медицине. Што се она зове још и вештином, узрок је потреба велике извежбаности, која се од ње тражи. Истина је, да срећна операција доноси радост не само болеснику и лекару, него и многима, који болеснику нису ни род, ни помози Бог. Али је свакоме јасно да наша радост нри овом нослу, никако ниЈе била циљ. Има хирурга, који тврде, да им елегантна и потпуно успела операција доноси и естетичко уживање. Из Золина романа ЕесопсШе видео сам да иублика оваким операторима, иосле свршенога посла, пљеска. Нри свем том естетичар овоме послу не даје естетички карактер, јср се овде није тежило, да се публици створи радост, него да се спасе болесник. Песталоцијеве часове предавања уздижу на ступањ уметности, и говоре о уметности учења. Сасвим је тако, ако је та уметност основана на урођеном дару и на дугогодишњем вежбању, што све у незаинте-