Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

451

логички, закључити и вредност уживању; у самој ствари добровољност додази од вредности уживања. Али погодба, од које зависи вредност уживања. није овим још довољно објашњена. Уживаае у уметности, добровољно и неусиљено, увек ће бити једна од најузвишенијих страна човечанског живота. Свака, по својој практичности, нужна радљивост људска бива освештана тим добровољним извршењем. Највиши ступан, етичкога самоваспитања тражи да се све, што се чини, чини од добре воље. То је диљ, којему васпитање тежи. Целокупни васпитачки рад своди се на то, да васпитаник и добровољно врши све оно што би и иначе морао вршити. Према овакој личности, дисциплинованој самоваспитањем за добровољно вршење дужности, стоји, као супротна., личност, која тежи чулном уживању. Између оба уживања у средини је, као што вели Шилер, уживање у уметности. Естетичко посматрање не изазива уживање у истом снислу, у којем то чине чулне радње. Јер естетичко уживање треба васпитати; такво уживање прате и непријатни тренуци, које ће, напослетку, надјачати пријатни тренуци. Естетичко уживање не изазива ону узбуђеноет, коју изазивају радње, вршене с етичким самоодрицањем. Оно, бар, не тражи, као правило, борбу против чулног уживања. Естетичко уживање стоји, дакле, у средини између чулнога и етичкога уживања, одржавајућн, тако, харлониско јединство човечанскога бића. Ово нису самовољна маштања, него истина, о којој се може уверити сваки, само ако хоће. Треба упитати већи број уметника како стварају, и зашто стварају, па ће добити одговор, да они то чине да задовоље себе и друге. Сваки други циљ: било научни, етички, морални, религиозни, чулни или практични — од њих је далеко. Наравно да има уметника који се брину и о практичној страни својега посла, али је ова, брига увек подређена. Може се поуздано тврдити: што је уметник безазлениЈи, што је слободнији од научних теорија и од пракгичних циљева, све ће нас јаче задовољити. Главно обележје уметности јесте: стварање задовољства себи и другима свом вољом, без икаква другога циља. Сви ови захтеви за уметника стоје у међусобној зависности. Уосталом свако уметничко стварање може бити на врло много начпна. Уметност се може опажати оком (сликарство, скулптура, архитектура, декоративна уметност и игра); или и оком и ухом (позориште, опера). Уметнички производ може бити видна творевина човекове руке (сликарство, вајарство, архитектура); или творевина човекова духа, саопштена читањем и сдушањем (поезија и музика); или изражена тедесним покретима (гдумачка игра и игра уз музику). После овога прегледа може се о уметности дати ова привремена одредба: