Просветни гласник

640

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

он је сингударно сдаб. Његове методе немају научне разлоге, знанствену основиду. Додуше сви ови покрети дишу финим духом једног Карлајла, Рускина, Мориса и других, који вјерују, да ее морамо повратити ручној вјештини, ако хоћемо да оживимо праву вјештину. Ми не можемо и нећемо да рад буде сигра, па ма то бидо и у најмању руку. Само најтежи напори крунишу се правим напретком, као што нам то показују Ерајанови и Ха,ртерови и експерименти о психологијн брзине учења телеграФИје. Карактер експериментисања није тешко разумјети. Људи, који су учили како се примају и шаљу телеграФСка слова, испитивали су се при крају сваке недјеље практичног рада, т. ј. испитивао се број слова који су они могли слати и примати у минути. Резултати за перијоду од једног мјесеца забиљежили су се и изразили у кривуљама, које нам показују 4. и 5. слика:

Недј ел> е ираксе Ч 8 Ш 16 20 24- 28 32 Зв ЏО | | I | 1 1 | Т 1

Слика 4. — Тумачење: Одиоои шиљања и примања студента Уилјема Ц. Рејнолдса. Мјерењаје предузимао недејљно Нобле Хартер у Уестерн Јунион ТелиграФ офис , Бруквил (Индијана). —

Кривуље у овој слици представљају ув .јеџбавање једног ученика у перијоди од 40 недјеља. Горња Је кривуља — кривуља шиљања, а доња — кривуља примања. Овдје треба двоје уочити: прво, да ученик показује рапидније увјецбавање у шиљању него ли у иримању. Паралела овом Факту читања јесте та, да човјек мора научити активну страну читања, специјално артикулацијону страну, прије него што научи да прима идеје од штампане стране.

^Вгуап аш! МаНег, 84исНе8 ш 1ће Рћуз1о1о^у апс! Рзусћо1о^у о!'4ће Те1едгарМс Бап(Јиа§е. (Рзусћо1о^1са1 Кеутег, св. IV. и VI.).