Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

Други Факат, кога треба иетаћи у 4. сдици јесте тај, да увјеџбавање у шиљању и примању није једно те исто, воћ раздичито. Погдедајте само како кривуља шиљања постепено расго до своје потпуне висине. Додуше овдје се опажају мале неправилности, но, у просјеку увјеџбавање у гдавноме правидно тече. А како је с кривуљом примања? Посве друкчије! У први мах она као да правидно иде и онда одједанпут, у овом случају око 15. недјеље, почиње да не показује даљне знаке напредовања, увјеџбавања. Ми се морамо још мало задржати на овој разлици, што постоји између кривуње шиљања и примања. Није довољно кад се каже, да растење способности за примање продази кроз перијоду задржавања, док се потпуно не приправе извјесни степени развића. За нас је интересантно, да дефинитивно дознамо, што су ови процеси развића ? Експериментатори толеграФСког говора бацише добар дио свјетлости на овај проблем и то помоћу својих каснијих експеримената, чије резултате ноказује 5. слика:

Слика 5. — Тумачење: Односи дримања ђака Цон 111оа, Вруквил (Индијана). Исиитивања су почела са седмом недјељом праксе. И у овој, као и у претходној слици горња кривуља ноказује исту врсту кривуље примања са својим таванима (нлатоима). Та горња кривуља показује, што се може учинити под обичним условима, гдје се слова спајају да створе ријечи, а ријечи у реченице. Средња кривуља показује однос увјеџбавања у рецепцији ријечи, које не образоваше реченице. Та кривуља показује, што се збива кад се слова спајају да Формишу ријечи, а оне су без икакве свезе. Напослетку, најнижа кривуља показује однос примања изолованих слова, која никако не Формишу ријечи.