Просветни гласник

642

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК

Из овога се, дакле, види дз се растење вјештине равна према својственој и интересантној кривуљи. УвЈеџбавање у тедеграфији, ннсању с машином, учењу ког страног језика и т. д. и т. д. напредује у неправшшој, али значајној кривуљи пењан,а, повлачећи за собом моменте разкуражења и маркирања. времена. Но, само они могу бити стручњаци, специјалисте, виртуози, који добро савладају онај „весопс! тп<1 а , и то помоћу интезивне и уморне концентрације. 11ри учењу страног језика, говор је прва и пајлакша ствар, а слушање настаје касније, па често пута изненада ностаје независно. 11о свој прилици да се ово јавља у свакој способности. Брајану ово образује хијерархију („Шегагсћу о^ћаШг"); нижи ред навика приближује се перфектном Функционисању, али не даје нажњи слободе да пријеђе у виши ред навика. Касније та виша навика постаје тежак рад, бива аутоматизам, т. ј. слобода вишег правца или степена и тако даље док се не дотјера до физиолошког дувара. Специјална апликација овог закона види се у наукама умјетничких наклоности у дјеце. Постоје перијоде, када дјеца почињу да стварају и перијоде, кад она апсорбују и критикују. ПроФесор Лукенс^ саставио је ову кривуљу на темељу многобројних штудија дјетињег и ђачког цртања:

О 1 г 3 Ч 5 6 7 8 3 10 11 12 13 П 15 16 1} 18 19 20 ГвД Сдпка 6. — Тумачење: = моторичка, стваралачка или продуктивна моћ = сеизоричко или рецептивно интересовање у свршеном продукту.

Од 10—15 године дјеца мрзе цртање, јемим знање расте, па им критичко просуђивање чини да је његов рад апсурдан. Од раног дјетињства па до 20. године има три п^ријоде, гдје у првој и трећој перијоди просуђивања наткриљује стваралачки напор. Дјеца цртају и томе се радују у добу између четврте (или пете) и десете године. Овај закон може се опазити у односу напрама извјесним другим квалитетима. 49 Хм7ге»$, ГНе Епиукккт^зз+п&п ћенп Хејсћпеп (Шпс1ег&ћ1ег, II. свеска).

Ж 7