Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

667

Разлози пак, који говоре, ггротив ове системе, ови су: а) стручност надзора не би се могда постићи у довољној мери; б) ауторитет надзора не би био у пуној мери несумњив и одатле и потребна дисциплина; в) утоку времена учитељи-надзорници, које би једног по једног заменили стручњаци-надзорници, чинили би највишој школској власти тешкоће због даље службене употребе, сем ако би се за њих створила нова и нарочита места као накнада за учињену услугу држави. 7. 1?а^о се валва побринути за обравовање оних м^дадих ^људи, ^оји би се же*ле.ди посветити позиву об^ласних и срес^их ш^о^лс^их надзорнш^а, Одиста је за жаљење, шго се највиша школска власт ни до данас није побринула, да по наведеној прелазној наредби дође с временом до стручних људи, потребних јој за стални школски надзор, иако је јасно, да се без неког нарочитог низа мера можда ни у току деценија не могу добити подесна лица нриродним путем. И ова система, која се овде предлаже као привремена, као, дакле, заменица садашње, не треба и не сме остати таква, него привремене вршиоце дужности среских школских надзорника ваља да у што краћем року смене стални, т. ј. такви, који ће имати све основне и даље квалиа>икације, које се од њих траже овде под II 2. На који се нач^н то може постићи одмах ће се видети, пошто се претресе прво овде споредно питање, да ли је оправдано пуштати на универзитет на иедагошко - философскс студије, сем свршених ученика средњих школа с подоженим испитом зредости, и оне учитељских шкода с положеним учитељским испитом. Данас се већ не у једној културној земљи, штавише и у најближим, н. п. у суседној нам Угарској ради на томе најозбиљније, да учитељи народних школа задобију не само као некад, понегде и као данас, занатско-учитељско умење, него солидно у мери средњошколској реадног или ултрареалног правца опште образовање и потом исто тако содидно педагошко-ФидосоФСко академско образовање из разлога тога, што се за рационадни рад на прешироком и свуд у свету мање иди више једва додирнутом пољу народног васпитања тражи учитељ-уметник, дакде дице спремнцје од учитеља-мајстора старе врсте, даље зато, што је то једини цут, да се одиста незавидни, необезбеђени, неодређени и потпуно неупоредљиви с осталим струкама јавне сдужбе учитељски подожај коначно поправи и иајзад нарочито зато, што би се само тако дала учитељима прилпка. да ако желе, могу напредовати у сдужби онако, као и сви други државни и приватни сдужбеници без потребе, да, као досад, оддазе у непедагошке струке и да из потпуно оправданог неза-