Просветни гласник

668

довољств^ постану опасан ред људи у једној земљи услед своје мно1'обројности и удружљивости. Ово је први разлог, који говори у ирилог тога, да свршене ученике учитељских школа с положеним учитељским испитом треба пуштати на универзитет ради педагошко -ФилосоФских студија и полагање проФесорског испита из те струке. Други су разлози ови: а) Тако образовани људи били би природно згоднији од свих других како за народно-школску надзориичку службу, тако и за наставнике учитељских школа, нарочито кад би се на универзитету одавали како чисто педагошко-философским студијама, тако и појединим струкама, које су предмет учења у васпитним школама. б) Тако образовани људи неминовно би припомогли, да се у вас развије што живљи педагошки рад уопште у школи и у књижевности, а нарочито би се тиме специјална дидактика и дидактика уопште у нас кренула на прави пут и ка напретку. в) Овај је захтев не само остварљив, него је и остварен н. п. у Немачкој још шездесетих година прошлога века, а и у нас је задовољен био, као што је нознато, на пређашњој Великој школи и само преобраћањем ове у универзитет ова је повластица изгубила вредност. Ири дискусији овог питања може се повести реч и о томе, да ли су свршени ученици учитељске школе способни за академске студије, које се овде траже. Да о томе не треба водити реч говоре ови разлози што иду. а) С хуманистичког гледишта, за академске студије на четирма старих Факултета, сматра се, да су једино способни свршени ученици хуманистичке гимназије, дакле оне с грчким и латинским; свршени ученици пак реалних гимназија и реалака еамо с латинским, без грчког односно и без грчког и латинског, а са два нова језика, сматрају се, да су неспособни за те студије. С реалистичког и ултрареалисгичког гледишта сматра се, да су и свршени ученици реалних гимназија и реалака способни за све академске студије, сем за неке историско -Филолошке, али и за њих се могу на самом универзитету узгредном студијом латинског или грчког осиособити. Значи, колико може бити у нас речи о томе, да ли су способни за академске студије свршени ученици учитељске школе, толико исто може бити речи и о свршеним ученицима наше средње школе услед наставног плана тих завода. б) Схвати ли се учитељска школа као васпитно - стручна школа, т. ј. таква, која даје општс образовање ултрареалног правца и стручнонедагошко знање и умење, као што одиста и јесте, онда се она изједначава е нашим респективним одсеком средње школе и усто на њезино.ј је страни и један стручни плус и прематоме, кад се једним не затварају универзитетска врата, зашто да се затварају за друге, тимпре, што се овде изреком тражи баш наставак тога стручног.