Просветни гласник

682

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

дела од поделе, на којој је игла бил.а у миру с отпором II, и другим правдем струје. У том се случају умећу отпори К 2 из реостата дотле, док игла скрепе још зап подела, т.ј. за 2 н иодела од ранијег мирног положаја. Тада се отнор К 2 узима с нетавним знаком, т.ј. одузима се од К,, иа се онда тај остатак дели с 2 и добивени количник биће тражени отпор X. 63. Налажеае отпора Витсгоновим мостом. Витстонов је мост на апарату (сл. 42.) Р<И). Апарат се састоји из једног пошпрег лењира дужине АВ, који је издељеи на м.м. али није представљен на слпци. Обично је лењир дуг 1 метар (1000 м.м.) На слици АВ нредсгавља бакарну жицу, свуд подједнако дебелу; АРВ нредставља у лук савијен бакарни лењирић. Овај се савијени лењирић ирекида на два места, која служе за уметање непознатог отнора и познатог те" 0 . А је спојено сједним иолом елементовим Е, а други је пол спојен с прекидачем 1Ј, а прекидач с В. Код А,В и Г налазе се завртњи за утврђивање жица. Е се спаја с галванометром 0 а за 0 је везата жица п, чији крај В клизи по жици АВ. Струја иде од е-кжента Е у правцу стрелице. Кад дође до А, грана се у две гране, које со опет састају у В, и иду заједно ка елементу !•;. Овде ће ићи нештострује и кроз Витстонов мост ЕОБ, докле год је потенцијалска разлика у Р и Б већа од нуле, т.ј. док постану електрични потенцијали у тим тачкама једнаки. Иомнчући крај I) жнце п по жнци АВ, наићи ћемо на један положај, у ком струја не иде кроз ЕОБ, што констатујемо галванометром 0, јер се у том случају, ири прекидању и затварању струје, игла не креће. Тада између отпора: № х , \? 0 и делова: \I) (а) и ВВ (ђ) мора постојати, према КирхоФљевом правилу, ова сразмера: а : 1». Како је а + ћ = АВ — 1000 м.м. биће 1) = 1000 — а, па јс: Ћ' х : тт 0 = а : (1000 — а), т.ј. а

Сл. 42.

ЋГ =

1000—а

Ово је образац за налажење непознатог отнора \ у х Витстоновпм мостом.