Просветни гласник

НАУКА И НАОТАБА

РАСТЕЊЕ И ВАСПИТАЊЕ — АНТРОПОЛОШКО-ПЕДАГОШКО-ПСИХОЛОШКА ШТУДИЈА д-р Ј1аја Радоеављевић —• Н=у|орк.

(свршетак) 1Т. Шпорт и сигре. Игре, шортови и сигре образују најстарије и најпопуларније поље физичког васпитања. Игру не треба узети онако, како ју узима поменути аемачки мислилац, Д-р Грос, т. ј. да је она дјетињаста пракса, за будуће активности одраслог човјека; игру треба схватити као дух и активитете прошлости, које се одржавају у садашњости. У игри је свака мијена и покрет — инстинкат с наслијеђем. Дјецауигри иоиављају драматнчку историју људске расе у васколиким сво.јим радовима, бојевима, борбама за живот и навикама. То је изгубљени рад варваризма, дивљаштва, преисторијских комуникација, па и самог прачовјечапског живота у шуми и води. То је наша историја мишића, ко.ја се обнавља у индивидуалном дјетињству. Она је — суиротно Гимнастици — дубоко увријежена у срце људско, па има како душу тако и тијело. Игра нити прецјењује тијело нити дух. Ако се добро схвати, она је идејално вјеџбаље младежи. Олимпијске игре нису биле просто покушаји јачине и снаге; оне су биле како вели Др. Стенли Хол „а то(1егп рте охћЉШоп сатр-тее1т§, 1)егђи-(1ау, XVацпег ЈевИуаЈ, а тееУи^ о!' 1ће ВгШзћ абЗослаИоп, а соип1гу саШе зћо№, т1егсо11е§1а1е §атез, ап(1 тесНаеуа1 1оигпатеп1." Славе што су на овим играма добивене цијениле су се нада све. Прави атлета бјеше уједно и моралиста и филозоф , а не гладијатор. просветни гдасник , II књ., 9 св., 1908. 47