Просветни гласник

708

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Знање и умијење бјеше, дакле, у један мах, а знање бјеше живот и здравље. Врлина и перФектна мужевност бјеше идентично. Прераном л.окадисању аФекција у (Јполу доскочило се веседом активношћу и диФузном ексхиларацијом. Па у нашим рођеним данима, игра је најбоља мјера за интегритет, неокаљаност душе. Старо доба је апсенција душе и тиједа у игри. Игре, што се данас његуЈу, воде своје поријекло од права живота прошлости. Вјештина у бацању бјеше некад потреба за надживљавање. Играње лопте („ћазећаН") у многим је Фазама Филетичким врло Фамилијарна. Пецање се све до данас не мијења. Најбоље су оне игре, које имају ову Филетичку санкцију. Ред, у коме се игре јављају и како би оне требале да се предузимају, мора се научити од еволуције. Гимнастика, чији је рад интересантан у једном добу дјечковог живота, посве губи свој еФекат у другим добима. Дегерминација онто-Филогенијског паралелизма од највеће је практичке важности у васпитању. Играње с луткама кулминује у 8. или 9. години и скоро при свршетку 15. године. Нема разлога кад се мисли, да дјеца ко.ја воле лутке, иостају иајбоље матере. Игра је опетовање. рекапитулација прошлости расе, а не пракса за будући живот одраслог човјека. Др. шеЈ. Лутер Гјулик, 52 директор физичког васпитања у Њујорку и доценат школске Хигијене на Педагошком Факултету Њујоршког Универзитета (Ке^ Уогк ЦшуегзИу Зсћоо1 о! Рес1а§о§у) — дијели дјетињство у три перијоде играња. Прије седме године снонтана је игра изванредна. Од седме до дванајсте године игре су индивидуалистичке и компететивне природе. Од пубертета предоминирају игре капетана. Игре вијалице (или гбње) расту од 11% У шестој до 19°/ 0 у деветој години, а у шеснајстој години падају за 4%. Ова Факта врло су сугестивна ио теорији рекапитулисања. Игре натјецања и социјалне сигре такођер су сугестивне у филотичкој кривуљи играња. И заиста, гдје год су чињена исиитивања, налазимо паралелу између дјечи.јег интересовања, које је у непрестаној мијени, дакле,између нових сигара и мијењања расе у својој еволуцији. Један од најважнијих задатака мишићног живота је ритмичка природа људских покрета. Покрети примитивних народа бјеху ритмички и аутоматички. У некојим ранијим степенима, рад, игра и вјештина имали су заједнички овај ритмички квалитет. 53 Радиничке пјесме 52 Ђг. I,иИхег ОиИсТс, 8оте РзусМса1 АзресЈа оГ Рћу81са1 Ехегс1зе, 1898. Др. Гјулик предаје ове године на Њујоршком Педагогаком Факудтету: „Р1ау гп ТШаИоп го Шисапоп." (Игра у односу напрама васпитањ} г ) као засебно предавањо. 53 Сравни: ЈУг. Саг1 Шсћег, АЛеИ ип(1 КћуШитз, 1900.