Просветни гласник

НАУКА Н НАСТАВА

709

ожиаљавале су посао. У нас Срба и Хрвата и данас постоје радиничгге пјссме при косидби, вршидби, берби кукуруза п грожђа и т. д. Доба младости велико је доба ритмичких покрета. Скоро све сигре показују ове покрете у неком степену. Психички ритмус (ритам) јача и помаже духовном раду, јер појачава моћ кондентрације пажње и напетосг реченица. Рат, љубав и религија потпирују се овим ритмом. Играње у коду („танцање" или плесање) је нримитивна и жива експресија ритма. Већина ведиких религија знале су да се послуже овим. Василије Велики и Гргур Велики завели су ово у вјерске службе. Све велике народности имају карактеристичке плесове. Ми Срби и Урвати у том погледу и данас се можемо ионосити. Наша кола и ка» ваљерско хватање руку за руку у нашим народним играма куд и камо претјечу естетску грацијозност туђих „окретних" игара, у којима се млади свијет нричврљи једно уз другу као оно херинге Штета је и жалост што се Срби (изван Србије) и Хрвати онолико заносе туђим, неестетским играма, а забатаљују наше народне. Ко је видјео Шумадинца и Шумадинку како игра мора се одушевити за наше дивне народне илесове. Вријеме је једном да се Срби и Хрвати освијесте, па да у нрвом реду, облигатно (као што је то случај у Америци) заведу у своје средње и више школе народне игре или плесове н то као битан саставни дио физичког васпитања. И на тај ћемо начин приложити један мали, али животворни угарак на жртвеник сложног рада Срба и Хрвата — једног нлемена су два имена Јединстио језика је ту, јодинство у умјетности и осјећају треба за тим да дође, а воља и права акција за уједињење доћи ће само по себи Кудтурна вриједност плесања неизмјерна је, јер даје екснресију у свима врстама расположења, шта више, боље него ли и сама музика. Модерно плесање дегенерише, а често јепута и погубно. Плесање не треба сузбијати или избацити из школе, већ га треба само реФормисати. Битна разлика између дивљих и цивилизованих раса лежи у ритмичкој напетости рада и одмора, доколице. Дивљи народи одмарају се у врло дугим интервадима, па онда као бијесни раде без икаквог одмарања. Чувени енглески натуралиста Чарлс Дарвин мисли, да су виталне Функције перијодичко, као што су вертебрати, кичмењаци нотекли од тидалног асцидијана. Многа младеж показује ове примитивне трагове, обављајући свој рад с иомамном енергијом, да онда падне у дуге перијоде љенчарења. Ексцес изгледа да је неопходна ствар у добу адолесценцијс, јер развија нова ткања и отвара нове путеве арејама. „бесош! тш!" изгледа да је једна Фаза ове потребе. Тенденције за борење у добу адолесценције имају Филетички жиг. Суровост дјечака очигледна јеубезброј мање или више Форми тучњаве. Маркантна љубав за сурове шпортове постоји чак и у многих одраслих 47*