Просветни гласник

НАУКА И ПАСТАВЛ

719

едементе редаксадије, тугу у прсилЈа, плитко дисање. Лијек за ово је укочено држање и нешеврдање, прави ход. Ко се икад осјећао депримиран, кад је ово хотимично чинио! Само онда, кад дозволимо себи да нас снађе кдонуло држање. Трома особа нема Један те исти стопен живота и поштовања као инервисана. То се може врдо лијепо идустровати спавањем. Спавање повдачи за собом потпуну редаксацију. Човјек кад спава изгдеда као прекинута струна; он је носве клонуо, па не реагира ни на какав надражај. Ко већ није покушао да заспи! Што се више настоји да се заспи, тим се више будан остаје. Настојање повлачи за собом напор, већу инервацију мишића, па конзеквентно и већу тенденцију за будно стање. Да завршимо и посдедњу гдаву. Ми смо покушади да истакнемо Факат интеградног односа између духа и тиједа, Факат, да свака нојава духовног живота и свијест јако зависи од моторичке активности и тједесног придагођивања. Само помоћу покретних реакција могућнаје репрезентација. Говорне реакцнје најкорисније су у идеацији, но и друге, хотимичне, реакције могу такођер посдужитп сврси. Емоције су духовни конкомитанти извјесних прирођених реакционих придагођивања на надражаје. Ове су реакције универзадне за сваку емоцију кроза васкодико животињско царство, а развијају се природном селекцијом. Реагирајући природно у једноЈ датој ситуацији за неко вријеме, док реакццја не пријеђе у навику, развија се све то већа и већа тенденција за одговарање на све ситуације и то на један те исти начин, а емоци.је што су са овим скопчане теже да буду што савршеније у емоци,ј онадној диспозицији. Та је диспозиција моћан Фактор у селективној свијести. Духовни садржај кумудативан је и тежи да учврсти диспозицију. Свака дата диспозиција може се савдадати само континуираним водонтеристичким (вољним) прилагођивањем, које је повољно по антагонистичку диспозицију. Људско бдагостање детерминише се већим дијелом ирилагођивањем, од дјетета се захтијева да прими то прије него ди се у њему учврсти навика. Нема боље побједе пад природом, која је тако плодоносна и тако продуктивна по бдагостање, нема боље побједе над природом као она, што усдовљава наш духовни и физички капацитет за живот и блаженство. Завршетак. Ми смо и на свршетку ове штудије. У њој смо видјели како од иостанка свога па кроза читав живот свој чов.јек пролази многе и многе промјене, промјене, које се ни самом смрћу не завршују.