Просветни гласник

726

2. Школски срезови. 1. Школски срез чини варош Београд шш један или више политичких срезова. 2. Школски се срезови једне гаколске области зову редним бројевима као и школске области и скраћено се бедеже за раздику од ових арапским циФрама. 3. Број шкодских срезова не може бити мањи од четрдесет и осам у свима школским областима. 4. Број школских срезова не може се смањити ни повећати без законодавне одлуке. 5. Седиште школског среза може бити само у среској или окружној вароши. 6. Подела округа и срезова Једне школске области у школске срезове и одређивање седишта ових оставља се највишој школској власти према народно-васпитним потребама. 7. Како се покаже потреба, дасеједан школски срез подели на два иди више, највиша школска власт дужна је побринути се доћи до буџетске могућности за ово тако, да у току времена сваки политички срез буде уједно и школски. 8. Кућу односно потребан број соба и просторија уопште за канделарију школског среза даје она општина, у којој је седиште тога среза. III. Лични оаотав школоких облаоти и школских срезова. 1. Шкодски надзорници. а. Квалификације школских надзорника. 1. Школски се надзорници деле у обласне и среске; обласни су старешине школске области, а срески школског среза. 2. Школске надзорнике поетавља Краљ указом на предлог министра просвете и црквених иослова. 3. Школски надзорници могу бити она лица, која су задобила педагошко-ФилосоФСко образовање по свршетку осморазредне средње или учитељске школе с испитом зрелости односно учитељским на универзитету или у другој каквој школи у рангу овога у нас или у иностранству, која су положила проФесорски испит из педагошкоФилосоФске струке као главне и која имају још и даљих квалиФикација, које се овде траже од њих ниже под 4 и 5. 4. За обласног школског надзорника може се поставити оно лице, које је провело најмање десет година као срески школски надзорник и притом се одликовало радом, даље оно, које је служило или служи као уиравитељ учитељске школе или потпуне средње школе и најзад