Просветни гласник
ПАУКА И НЛСТАВА
727
и оно, које је служило шш служи као лроФесор учитељске или средње школе и има најмање десет година указне службе. б. За среског школског надзорника може се поставити оно лице, које је провело најмање две године пре или после положеног проФесорског испита као наставник народне, средње или стручне школе у кругу Министарства просвете н црквених послова или у ком другом. б. Права срееких школских иадзорника. 1. Срески школски надзорници имају плату, права и положај проФесора средњих школа. 2. Поред плате срески школски надзорници добијају у име попутнине пет стотина динара годишње из окружне школске благајне. 3. Срески школски надзорници добијају стан у природи или у новцу у суми од иљаду динара годишње из исте школске благајне као и попутнину горе под 2. в. Лрава обласних школских надзорника. 1. Обласни школски надзорници имају плату, права и положај директора потнуних средњих школа и управитеља учитељских школа. 2. Иоред плате обласни школски надзорници добијају у име попутнине иљаду динара годишње из окружне школске благајне у месту свога седишта. 3. Обласни школски надзорници добијају стан у природи или у новцу у суми од иљаду и пет стотина динара годишње из исте благајне као и попутнину горе иод 2. г. Дужности среских школских надзорника. 1. Дужности среског школског надзорника су од две руке школско-техничке и административне. 2. Ово су дужности школско-техничке среских школских надзорника: а) Обилажење и проучавање бар дваред у школској години народних школа и бар једаред у школској години тамо, где је потребно свих осталих завода и установа за народно васпитање, као и оних завода и установа, који имају само посредне везе с тим васпитањем у свом срезу и брига и рад око њихова унапређења (74 под 1.*) б) Поучавање приликом горњих обилажења, као и сваком другом згодном приликом учитеља и радника уопште на народном васпитању у правилном школском раду односно народно-васпитном послу уопште и старање о њиховом усавршавању, иричем се школски надзорник *) Бројеви у загради на сличном меоту означавају чланове Закона о народним шкодама од 19. априла 1904., који, кад се упореде, видеће со, да су ионегде и друкчије Формудовани.